РТРС, 22. 4. 2023, У Млаки обиљежено 78 година од продора јесеновачких логораша

Храм Светог пророка Илије код Јасеновца Фото: РТРС

У Млаки код Јасеновца обиљежено је 78 година од продора јасеновачких логораша. У Храму светог пророка Илије у Млаки код Јасеновца служен је помен.

Обиљежавању је присуствовао потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић.

Ранкић је рекао је да је српски народ поднио огромну жртву у борби против фашизма и нацизма у Другом свјетском рату и истакао да се истином и правдом за жртве бори за мир и слободу која је крваво плаћена.

– Данас су присутни бројни покушаји да се релативизује, умањи па чак и негира страшан злочин над српским народом у усташким логорима смрти – рекао је Ранкић.

Он је нагласио да систем концентрационих логора Јасеновац, чији дио је било и село Млака, представља једно од најмонструознијих стратишта у Другом свјетском рату гдје је почињен геноцид над Србима.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.

Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Макс Лубурић, који био и први командант логора.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

Усташе су у априлу 1945. године почеле коначну ликвидацију логора, што је подразумијевало да се убију сви преостали логораши, уништи логорска архива и да се објекти логора спале и униште до темеља.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, на дан пробоја у логору Јасеновац је било 1.073 логораша, од којих је 600 кренуло у пробој, а преживјело је 90.

За вођу пробоја је изабран Анте Бакотић, који је дао знак за почетак устанка 22. априла 1945. године у 9.50 часова.

Наоружани циглама и даскама, логораши су навалили на врата зграде, а бункер поред капије успио је онеспособити Миле Ристић пушкомитраљезом отетим од усташе, чиме је омогућио логорашима да изађу изван логорских зидина.

Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, наводи да је Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица, гдје су у процесу „прочишћења хрватске нације“ српска дјеца убијана заједно са одраслима.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у Јасеновцу је током Другог свјетског рата страдало 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.