Срна, 22. 4.2016, У Цркви Светог Марка служен парастос српским жртвама „Бљеска“

21. годишњица од хрватске операције етничког чишћења Срба из Западне Славоније, Република Српска Крајина, Црква Светог Марка, 22. 4.2016. Фото: ДИЦ Веритас / Корана Штрбац

БЕОГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ – У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос поводом 21 године од страдања Срба у Западној Славонији у хрватској војној агресији „Бљесак“, када је за три дана убијено 283 Срба, а протјерано око 15.000, а за тај злочин још нико није одговарао.

Парастосу су присуствовале породице жртава и протјерани Срби из Хрватске, директор Веритаса Саво Шрбац, пресједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, те представници Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“.

Предсједник Удружења „Суза“ Драгана Ђукић рекла је новинарима да је битно обиљежити овај дан да се не заборави, те додала да су прошле пуне двије деценије, а многи случајеви се још воде као нестали и многе породице још увијек нису нашле мир.

„Ми као породице смо овдје да памтимо, да се сјећамо да се никада више не понови“, рекла је она.

Што се тиче „повампирења“ усташтва у Хрватској, она је рекла да избјегли Срби најбоље осјећају те ствари на својој кожи и да су то прије двије деценије највише осјетиле породице које су неког изгубиле.

„Сваки говор мржње нама тешко пада и не волимо да се враћамо у 90-те“, рекла је Ђукићева.

Она је подсјетила да је погинуло 283 лица у акцији која је трајала свега 36 часова, у вријеме док је цијела територија Западне Славоније била под заштитом УН.

„Сви смо мислили да смо заштићени. Сви смо били у својим кућама и нико није очекивао такав исход. Убијено је 57 жена, деветоро дјеце, гранатирани смо из авиона, били смо пробуђени ујутро у пола шест. Нисмо тако нешто очекивали, били смо сви из сна пробуђени, тако да је трагедија велика“, рекла је она.

Она је додала да, нажалост, за овај злочин још нико у Хрватско није одговарао, али да је породицама жртава битно да нађу кости својих најмилијих и да их достојно сахране, те да се уздају у правду.

Ђукић је додала да има велики број несталих у Бљеску, као и доста ексхумираних тијела која се налазе у Загребу и не врши се идентификација.

„Увијек постоји неки изговор – политичка ситуација, избори у Хрватској. Прошла је 21 година, а познате су локације у којима се зна колико има покопаних тијела. То би могло све да се ријеши у року од годину дана, а прошле су двије деценије. Стално се питамо када ће доћи на ред локације које су скривене“, рекла је Ђукићева.

Вјерски обред, који је до сада увијек био одржаван 1. маја – на дан масовног прогона и убиства западнославонских Срба, данас је уприличен раније због Васкрса, који ове године пада на тај дан.

Хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством Фрање Туђмана 1. маја 1995. године спровеле су акцију етничког чишћења на територији Западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине и налазила се под заштитом УН.

За само 36 часова протјерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро дјеце.

Хрватски генерали коју су руководили акцијом „Бљесак“ и „Олуја“ Анте Готовина и Младен Маркач били су првом пресудом Хашког трибунала проглашени кривим за злочине почињене у Западној Славонији и Книнској Крајини, али су другостепеном пресудом ослобођени сваке одговорности.