За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 1. 9. 2023, Седморо Срба из Книна осуђено због пјесама на Фејсбуку
БЕОГРАД – Суд у Шибенику од почетка године процесуирао је седморо Срба са подручја Книна због ширења садржаја на “Фејсбуку” у којима су оптужени наводно ширили мржњу и вријеђали националне осјећаје грађана Хрватске, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”. У “Веритасу” су навели да је Полицијска управа шибенско-книнска јуче на…
Политика, 29. 8. 2023, Саво Штрбац: ’Јован Далматинац‘ пред судом
У прошли понедељак (21. август) скоро сви медији у региону пренели су два саопштења са сајта Шибенско-книнске полиције о криминалистичком истраживању над две особе због прекршаја из чл. пет Закона о прекршајима против јавног реда и мира (“ко на јавном месту извођењем, репродуковањем песама, композиција и текстова или ношењем или…
РТ Балкан, 30. 8. 2023, Чија је Босна? У Сарајеву откривен споменик српском краљу
Твртко Први Котроманић носио је српску круну, а средњовековна Босна била је само целина у оквиру Србије Сарајевска градоначелница Бењамина Карић излечила је, изгледа, своју хроничну алергију на Србе, па је тако, у центру града, преко пута зграде Председништва БиХ подигла споменик једном српском краљу. Под окриљем ноћи, никло је…
Спутњик, 30. 8. 2023, Охрид: Обележје покоља 400 српских кадета из 1915. године префарбано црвеном бојом уз потпис ВМРО [Мапа]
У току повлачења српске војске према Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, војска Краљевине Бугарске заробила је 400 кадета и голобрадих питомаца ђачке чете, узраста од петнаестак година. Спровели су их до села Рамне, крај Охрида, и ту их – болесне, изнемогле, измрзле и измрцварене од тешког…
Политика, 30. 8. 2023, Српска трага за 1.646 несталих
Бањалука – Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да 28 година након окончања рата Република Српска и даље трага за 1.646 несталих особа, војника и цивила, међу којима је више од 300 жена и деце. „Они нису број, нити статистика, већ нечија деца, браће и сестре, очеви и…
РТРС, 29. 8. 2023, Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава
„Веритас“ тренутно располаже подацима за више десетина познатих места укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком „непознат“, који и 28 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију Из Документационо-информационог центра „Веритас“ саопштили су да се, према њиховим подацима,…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 26. 9. 2023, Саво Штрбац: Бранка и њена деца
Пре неколико дана Бранка је добила решење из Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом Града Загреба којим се “одбија са захтевом за признавањем статуса члана породице особе умрле у Домовинском рату и права на породичну инвалиднину по детету Милану Гагић”.
У образложењу решења се наводи да је прегледом “заостале непријатељске документације пронађен спис предмета у којем је евидентирано да су дана 16. септембра 1993. године у породичној кући у окупираном месту Буковић, Бенковац, услед експлозије гранате смртно страдали Бранкин супруг Миленко Гагић те њ[...]
![Глас Српске, РТРС, 7. 9. 2024, Гаравице: 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба; Нове провокације - постављена ратна застава БиХ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22026-350x200-no.jpg)
Глас Српске, РТРС, 7. 9. 2024, Гаравице: 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба; Нове провокације - постављена ратна застава БиХ [Мапа]
У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, обиљежавају се 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце.
Служен је парастос и положени вијенци и цвијеће на споменик.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је данас да Срби памте своје жртве, а поштују и туђе, те да никада неће скрнавити спомен-обиљежја на стратиштима на подручју Српске, нити Федерације БиХ.
Егић, који је рекао је да ратној застави БиХ не приличи да буде на овако светом мјесту.
Он је навео да је у Другом свј[...]
СНО у Америци, 3.11.2021, Писмо градоначелнику Крагујевца
Serbian National Defense Council of America
СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА У АМЕРИЦИ
Founded 1914 ▪ National Headquarters
5782 North Elston Ave., Chicago, IL 60646-5546
Phone: (773) 775-7772 ▪ Fax: (773) 775-7779 ▪ Web: www.snd-us.com
Град Крагујевац
Градоначелник Г. Никола Дашић
Трг слободе 3
34000 Крагујевац
Поштовани Г. Градоначелниче,
У име Српске народне одбране у Америци, организације основане 1914. године која брине о заштити српских националних вредности како у Америци тако и у Отаџбини, као што је то радио и наш први председник проф. Михајло Пупин давних година, пре[...]
Политика, 5. 12. 2024, Откривена спомен-плоча војнику Жељку Глигорићу
Млади припадник 549. моторизоване бригаде смртно је рањен код Ораховца 30. марта 1999. године
Спомен-плоча војнику Жељку Глигорићу, који је страдао у борби са албанским терористима 1999. године, откривена је јуче у селу Метлић код Шапца, саопштило је Министарство одбране.
Жељко Глигорић је рођен 30. децембра 1977. у Шапцу. На одслужење војног рока отишао је 1998. године у 549. моторизовану бригаду. У борби са албанским терористима тешко је рањен 30. марта 1999. године, у рејону Ораховца, а преминуо сутрадан у Медицинском центру Ниш. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима о[...]
In memoriam: Зовем се деведесет и седам – Зорка Делић Скиба
– Како се зовеш, пита ме средовечни господин.
– Деведесет и седам, одговорих му.
– Па како то, чуди се незнанко.
– Па лепо... Ни оца ни мајке немам. Немам ни имена ни презимена. Не знам ни кад сам рођена. Овде сам само број и ништа више, појасних му.
Овако је седмогодишња Зорка Делић, сироче из Санског Моста, одговорила Хрвату Славку Дасовићу који је, четрдесет и четврте године, дошао у Јастребарско, како би је усвојио и из сиротишта повео својој кући у Загреб.
Од тада је сирото дете ишло путем којим није хтело ићи... И слушати оне које није могла ни гледати... И веровати људима[...]
