За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, Вечерње новости, 16. 12. 2023, Логорске дописнице учитеља српских патријарха: Коме је писао прота Стеван Димитијевић
Прота Стеван Димитријевић био је учитељ чак четири српска патријарха: Варнаве, Гаврила (Дожића), Германа и Павла Међу историјским артефактима које је Музеј жртава геноцида јуче даровао Народном музеју, Државном архиву Србије и Архиву Српске православне цркве, нарочито су занимљиви писмо Милоша Николића, унука кнеза Милоша, тадашњем намеснику Миливоју Блазнавцу, којим…
Глас Српске, Танјуг, 16. 12. 2023, Недалеко од манастира Драганац освануо натпис „ОВК“
ДРАГАНАЦ – Манастир Драганац Епархије рашко-призренске саопштио је данас да се на знаку који показује пут ка том манастиру, на око километар удаљености, појавио натпис такозване ОВК. Случај је уредно пријављен надлежним органима, наводе и подсећају да је у прошлости знак за манастир на истом мјесту виша пута демолиран и…
Глас Српске, СРНА, 15. 12. 2023, Спомен-подручје Доња Градина: Виртуелни преглед изложбе о логору Јасеновац
КОЗАРСКА ДУБИЦА – Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина омогућила је посјетиоцима сајта ове установе виртуелни преглед изложбе „Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године“, која је отворена прије три године у Галерији Војске Србије у Београду. Директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Тања Тулековић рекла је Срни да је то мултимедијална изложба…
Глас Српске, СРНА, 14. 12. 2023, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем [Мапа]
Масакр српских цивила у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека на данашњи дан 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, а Насер Орић који је предводио крвави пир слободно шета Подрињем,…
РТ Балкан, 14. 12. 2023, Годишњица масакра у Бјеловцу: Старци, жене и девојке убијани на кућном прагу, у заробљеништву и бебе
Славка Матић којој су тог јутра убијене две ћерке и муж ишла је у Хаг да сведочи, тамо су је, причала ми је једном, испитивали као да је она злочинац, као да је она побила оне људе у Бјеловцу На данашњи дан, 14. децембра 1992. године, снаге 28. дивизије тзв.…
Вечерње новости, 13. 12. 2023, ТУКЛИ СУ МЕ ДОК МИ НИСУ СЛОМИЛИ РУКУ: Миленко Милановић, један од 600 заточеника логора „Високо“, о тортурама у овом казамату
ПОКУПИЛИ су нас 20. јуна 1992, у породичним двориштима. Пун нас је камион, а нико није проговарао ни реч. Гледали смо престрашено како горе српске куће у насељу Почиште. Стигли смо у Високо, у касарну „Ахмет Фетахагић“, где је пре почетка рата била ЈНА. Стражари су викали: „Излазите, мајку вам…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 24. 8. 2023, Грајф за РТ Балкан (2. део): Нацисти су били стерилнији од усташа, 57 метода убијања Срба у НДХ
Разлике између Немачке и Хрватске када је реч о прошлости су огромне - док је Немачка преузела одговорност за своје злочине, Хрватска је и даље поносна на своју прошлост и жели да је оживи, каже познати израелски историчар
Усташе су усавршиле чак 57 метода убиства које су примењивали у Јасеновцу, то је најбољи доказ њихове убилачке природе и жеље за убиством, каже у другом делу разговора за РТ Балкан Гидеон Грајф, водећи израелски историчар, стручњак за Холокауст и аутор великог броја научих радова на ту тему, међу којима се налази и капитално дело "Јасеновац, Аушвиц Балкана".
Он за РТ Балка[...]
Вести Онлајн, 17.10.2020, Годишњица масакра Срба у Госпићу
Документационо-информативни центар „Веритас“ подсећа да се ове године навршава 29 година од великог масакра Срба у Госпићу 1991.
Током тих јесењих месеци страдало је најмање 124 српских цивила, од чега је најмање половина убијена 17. и 18. октобра те године.
Саво Штрбац, директор Веритаса истиче да је са овим злочином од почетка био упознат комплетан политички, војни и полицијски врх хрватске државе, али да је све учињено да се тај догађај прикрије и да та завера траје до данас.
– Од свих убијених до сада је пронађено само 50 тела што говори о степену прикривања овог злочина о коме су[...]
![Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича - Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19110-350x200-no.jpg)
Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича - Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]
У Сремској Митровици отворена је изложба „Народ, жртва злочина“, поводом 80 година од „акције Виктора Томића“, тек једног таласа насиља НДХ. наш саговорник, докторанд политикологије, запослен у Музеју Срема један је од аутора изложбе
Стево Лапчевић је истраживачки рад о геноциду у Срему отпочео серијом новинских и публицистичких чланака, објављених у Сремским новинама, на интернет-порталу Стање ствари и другде. Писао је о масакру у селу Лежимир, који су крајем новембра 1943. године починиле немачке снаге у сеоској цркви, страдању Српске цркве на овом подручју и посебно опсежно о националним о[...]
![Глас Српске, РТРС, СРНА, 10. 2. 2024, О стравичном злочину ћутало се деценијама: Служен парастос жртвама усташког покоља у Поткозарју [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18793-350x200-no.jpg)
Глас Српске, РТРС, СРНА, 10. 2. 2024, О стравичном злочину ћутало се деценијама: Служен парастос жртвама усташког покоља у Поткозарју [Мапа]
У Поткозарју код Бањалуке данас су обиљежене 82 године од усташког покоља над српским цивилима у овом насељу, те у Пискавици и Верићима.
Тим поводом у Храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарују служена је литургија, а код спомен-обиљежја парастос за 624 убијена српска цивила, од којих 208 дјеце до 15 година.
Ове године парастос је први пут служен код новоизгарђеног спомен-обиљежја, а вијенце су положили предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Ствандић, изасланик предсјеника Републике Марко Ромић, представници Удружења грађана "Козара", потомци страдалих, вршилац дужност[...]
Народна библиотека Стефан Првовенчани, 16.3.2018, Великохрватски талас у Старом Расу
– Усташка окупација дела Старог Раса, која је трајала само шест месеци, оставила је тешке последице на односе православног и муслиманског живља, које се осећају и данас – Књига бескомпромисно износи податке до којих је аутор дошао током истраживања у 12 архива.
У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ представљена је књига Независна Држава Хрватска у Србији 1941, аутора Милутина Живковића, доктора историјских наука и истраживача-сарадника Института за српску културу у Лепосавићу.
Монографија обрађује мало познат период владавине усташког режима на подручју Прибоја, Пријепоља, Нове Варо[...]
