За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
DIC Veritas, Portal Novosti, 12. 12. 2023, Gdje su nestali Srbi?
Izjava Ministarstva kulture predstavlja vrlo grub revizionistički čin, jer se u njoj prešućuje zločin genocida počinjen nad Srbima za vrijeme ustaške tvorevine Nezavisne Države Hrvatske, kazao je Milorad Pupovac Predsjednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac reagirao je na izjavu Ministarstva kulture i medija u tjedniku Nacional, prozvavši instituciju koju vodi…
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Вечерње новости, 11. 12. 2023, Др Никола Жутић: КАТОЛИЧКИ КЛЕР ЈЕ МРЗЕО ЈУГОСЛАВИЈУ: Књижевник Ђуро Виловић о Степинчевој „крвавој цркви“ и усташкој НДХ
МИНИСТАР војске и морнарице Драгољуб Дража Михаиловић у више наврата упућивао је „савезницима“, Ватикану, хуманитарним организацијама и међународној јавности меморандуме, протестне ноте и апеле о хрватским злочинима геноцида над српским народом у НДХ. Тако је у марту 1943. објелоданио мемоар о положају српског народа у НДХ, у којем истиче изражену…
СРНА, 11. 12. 2023, Нема кажњених за убиства цивила у Паулин Двору ни након 32 године
Иако су протекле 32 године од када су припадници Хрватске војске у Паулин Двору код Осијека убили 17 српских и једног мађарског цивила, правосуђе Хрватске за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава.…
РТ Балкан, 10. 12. 2023, Оклеветани Андрић: Антимуслиманско и великосрпско дело нобеловца – На данашњи дан
Од истакнутог заговорника мирног суживота супротстављених култура и цивилизација, до тога да се у његовом делу види књижевна подршка великосрпској идеологији – стваралаштво Иве Андрића нашло се на удару радикалних идеолошких интерпретација Зар није говор уметничких дела чистији и јаснији ако се не меша са живим гласом његовог ствараоца –…
Политика, 10.12.2023, Александра Зец као симбол страдања загребачких Срба
Спомен-плоча и пригодне речи изречене на месту страдања српске породице 32 године касније не могу променити утисак да су Хрватска и цео регион још увек миљама далеко од суочавања с прошлошћу На загребачком Сљемену, код планинарског дома „Адолфовац”, у четвртак је одржана комеморација и откривена спомен-плоча 12-годишњој Александри Зец и…
Не заборављамо – Памтимо
Слободна Херцеговина, 28. 3. 2024, Док је православне вјере, дотле има Срба у Далмацији
Удружење Срба из Хрватске Никола Тесла из Крагујевца организовало је 2. фебруара трибину Православна Далмација у Епархијском дому. Повод за трибину су два јубилеја 500 година од освештења Цркве Светих апостола Петра и Павла у Биовичином Селу и 320 година од Куриџине буне коју је подигао Петар Јагодић Куриџа.
На трибини су говорили протојереј-ставрофор др Славко Зорица, рођени Буковчанац који је крштен управо у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Биовичином Селу, професор крагујевачке Богословије Свети Јован Златоусти Владан Костадиновић, модератор је био књижевник Мирко Демић.
Поред велико[...]
Вести онлајн, 16.5.2020, Мој деда српски светац
Овог 15. маја навршило се 15 година од када су одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, у манастиру Житомислић канонизовани Свети свештеномученици дабробосански и милешевски. Реч је о неколико стотина свештеника побијених током или после Другог светског рата.
Међу њима је и Свети Будимир, протојереј Будимир Соколовић, свештеник Главног штаба Југословенске војске у отаџбини који је уједно био и свештеник и исповедник генерала Драгољуба Драже Михаиловића.
Прота Будимир је убијен пре тачно 75 година, а у ексклузивном разговору за „Вести“, кћерка његовог сина Василија Мирјан[...]
![Светигора, Епархија врањска, 28. 5. 2025, Свети мученици сурдулички [На данашњи дан]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28259-350x200-no.jpg)
Светигора, Епархија врањска, 28. 5. 2025, Свети мученици сурдулички [На данашњи дан]
Молитвено прослављање Светих мученика сурдуличких ове године се одржава 31. маја и 1. јуна 2025. године. Као организатори позив упућују Епархија врањска, Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања; Општина Сурдулица, Општина Владичин Хан, Црквена општина Сурдулица.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на свом редовном заседању у Београду 24. маја 2017. године, на предлог пуноће Епархије врањске на челу са Његовим преосвештенством Епископом врањским г. Пахомијем, у диптих Светих уврстио Свете сурдуличке мученике (више хиљада страдалих, по званичним под[...]
![Печат, 19. 11. 2021, Божидар Зечевић: Наше последње победе [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30922-350x200-no.jpg)
Печат, 19. 11. 2021, Божидар Зечевић: Наше последње победе [из Архиве]
У данима када славимо највећу победу српског оружја у историји, не можемо а да се не сетимо српског књижевника, новинара и филмског редитеља Станислава Кракова (1895–1968), дуго година прогнаног из наше савремености и историје као жестоког противника комунизма, а хероја свих ратова Србије од 1912. до 1918, носиоца 18 највиших домаћих и страних ратних одликовања, међу којима и Белог орла са мачевима, ордена који се могао добити само за подвиг на бојном пољу.
Речима из наслова овог текста завршио је Краков збирку ратних сећања уткану у његове дугометражне документарно-игране филмове За част ота[...]
![Глас Српске, 26. 11. 2024, Како су побијени чланови угледне србачке породице Стегић [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23323-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 26. 11. 2024, Како су побијени чланови угледне србачке породице Стегић [Мапа]
СРБАЦ - Сјећање на масакр који је почињен прије осам деценија над породицом Стегић из Разбоја биће сачувано од заборава захваљујући монографији о овом селу србачког публицисте Драгана Ђурђевића, која би наредне године требало изаћи из штампе.
До тада незапамћен злочин у србачком крају десио се крајем марта 1944. године, када је око стотину усташа изненада дошло у Разбој и опколило заселак Стегића ада на обали Врбаса, а затим масакрирало двадесет чланова ове угледне породице.
Ђурђевић каже да сви детаљи овог монструозног чина до сада нису били познати широј јавности, а пренијеће их међу к[...]
