За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 28. 11. 2023. Др Никола Жутић: КЛЕПТОМАНСКО ПРИСВАЈАЊЕ ТУЂЕ БАШТИНЕ: Поводом представљања Закона о језику у Хрватском сабору
ПРВИ ПУТ у својој краткој повијести држава неетничких Хрвата се присјетила да би требало донијети „епохални“ закон о Хрватском језику, чијим доношењем „скрб о хрватском језику први пут добија институционални државни оквир“, како би се ишло у корак са вриједностима ЕУ. Међутим, већина земаља ЕУ нема сличан закон. Министар знаности… ИСКРА, 27. 11. 2023, Др Радомир Павловић: Усташки злочин над Зонићанима 1944. године
Ово је прича о судбини мог села Зонићи из 1944. године. Зонићи припадају Кравици у општини Братунац. Ријетко које село је у источној БиХ имало судбину као моји Зонићи. Село је умрло и поново се родило. У селу су живјеле породице: Павловићи, Николићи, Васићи и Јовановићи. Усташе су напале…
PokretzaOdbranuKosovaiMetohije.rs, 26. 11. 2023, Митра Рељић: „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“
У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“. Рецензенти књиге су: проф. др Јелица Стојановић и проф др Бранислава Дипларић. У склопу књиге објављен је и резиме на руском (преводилац Верица Шево) и енглеском језику (Љиљана Тубић). Коректору и састављање…
СРНА, 25. 11. 2023, Нови Град, Равнице: Служен помен убијеним цивилима [Мапа]
Представници Општинске борачке организације Нови Град и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама гдје су спомен-обиљежја Србима које су у Другом свјетском рату убиле усташе и погинулим српским борцима из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата. Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943.…
Србија данас, 23. 11. 2023, Како је ОЗНА претварала Србе у Црногорце – Потресна исповест о комунистичкој тортури
Како је Озна преводила/претварала Србе у Црногорце, одмах после завршетка Другог светског рата у својој књизи „Присјећања и записи“ описала је чувена београдска лекарка и професорка на Медицинском факултету др Десанка Косановић-Ћетковић. У својој књизи она је описала како је њен отац Никола Ћетковић, после Другог свјетског рата, од стране…
Политика, 23. 11. 2023, Споменица у част безгробне војске
Монографија представља до сада највећи регистар једне трагично заборављене генерације и бележи имена 10.000 одликованих и унапређених припадника ЈВуО Ужице – Ликови краља Петра Другог и Драже Михаиловића, ордење и официрски мач на насловној страни су недавно објављене књиге „Одликовани и унапређени ЈВуО 1941–1945”, аутора Дејана Ђерића и Верољуба…
Не заборављамо – Памтимо
Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти
Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг.
Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција спречила je израелскo-америчку филмску екипу, с којом је био на Пагу, да сними делове овог острва, где се током 1941. године налазио усташки концентрациони логор.
Ко је њујоршки професор који се тренутно налази у родном Загребу и зашто је његов долазак са израелским и а[...]
![Погледи, 1. 4. 2023, Априлски рат 1941. године [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13347-350x200-no.jpg)
Погледи, 1. 4. 2023, Априлски рат 1941. године [Филм]
прилски рат је је трајао довољно дуго да успори Хитлера у оганизовању напада на Совјетски савез. Ко су били хероји одбране Југославије? Пуковник Драган Крсмановић, магистар историјских наука, анализира ток Априлског рата, његове битке, трајање и значај у одлагању напретка операције Барбароса.
[...]
Медија центар Одбрана, 29.10.2021, Представљени Зборници о страдању српског народа у НДХ
У Дому Војске Србије јавности су представљени зборници „Седма међународна конференција о Јасеновцу“ и „О злочинима НДХ у Гламочу, Грахову, Ливну, Дувну и Купресу“, у којима су сабрани бројни радови, саопштења и документа која сведоче о геноциду над српским народом и злочинима које је над Србима, Јеврејима и Ромима починила НДХ у Другом светском рату.
Удружење тридесетак универзитетских професора Јасеновац - Доња Градина већ 20 година настоји да, на основу историјских чињеница, постојећих и нових научних истраживања, свету представи истину о многобројним злочинима у НДХ и сачува сећање на жр[...]
Искра, 26. 8. 2024, Добрило Аранитовић: Злочини аустро-угарског окупатора у Мачви августа 1914. према записима учитеља Милана Дачића
Мачва и Подриње због свог изузетног геостратешког положаја представљају подручје које је у последње нешто више од два века било поприште жестоких окршаја српских бранилаца и турских, касније германских освајача.
клештени између Саве и Дрине, односно Срема и Босне, Мачва и Подриње су од првих дана Карађорђевог устанка били на главном правцу турских насртаја на ослобођену територију. Турци су преко Мачве и Шапца, десном обалом Саве надирали ка Београду, преко Јадра и Рађевине ка Ваљеву и даље према Шумадији. Отуда и најжешћи бојеви: на Мишару 1806. године, вероватно најблиставија српске победа [...]
Политика, 22. 6. 2023, Писањем чува Кордун и Кордунаше од заборава
Милка Кајганић сада је, као виктимолог и косценариста, део екипе филма „33 анђела” о страдању српске деце у логорима
У току је снимање документарно играног филма „33 анђела“ у норвешко-српској продукцији о страдању српске деце у хрватским и нацистичким логорима за време Другог светског рата. На челу филмске екипе су директор, продуцент и косценариста Бранко Димовић Димески и редитељ Горан Вукчевић, а у њој је, као виктимолог и косценариста, и Милка Кајганић, ауторка 16 књига о Кордуну, њеном завичају. Две најновије „Мали унпрофорац” и „Љубав према слободи” (обе у издању Архива Војводине), у[...]
