За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 11. 12. 2023, Арапова пољана: Сећање на 310 страдалих Рома, Срба и Јевреја [Мапа]
Полагањем венаца на споменик у Араповој долини у Лесковцу обележена је годишњица стрељања 310 Рома, Срба и Јевреја од стране немачких фашиста током Другог светског рата. Злочин се догодио 11. децембра 1941. године у подножју брда Хисар. На месту где су животе изгубила 293 Рома, 11 Срба и шест Јевреја…
DIC Veritas, Portal Novosti, 12. 12. 2023, Gdje su nestali Srbi?
Izjava Ministarstva kulture predstavlja vrlo grub revizionistički čin, jer se u njoj prešućuje zločin genocida počinjen nad Srbima za vrijeme ustaške tvorevine Nezavisne Države Hrvatske, kazao je Milorad Pupovac Predsjednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac reagirao je na izjavu Ministarstva kulture i medija u tjedniku Nacional, prozvavši instituciju koju vodi…
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Вечерње новости, 11. 12. 2023, Др Никола Жутић: КАТОЛИЧКИ КЛЕР ЈЕ МРЗЕО ЈУГОСЛАВИЈУ: Књижевник Ђуро Виловић о Степинчевој „крвавој цркви“ и усташкој НДХ
МИНИСТАР војске и морнарице Драгољуб Дража Михаиловић у више наврата упућивао је „савезницима“, Ватикану, хуманитарним организацијама и међународној јавности меморандуме, протестне ноте и апеле о хрватским злочинима геноцида над српским народом у НДХ. Тако је у марту 1943. објелоданио мемоар о положају српског народа у НДХ, у којем истиче изражену…
СРНА, 11. 12. 2023, Нема кажњених за убиства цивила у Паулин Двору ни након 32 године
Иако су протекле 32 године од када су припадници Хрватске војске у Паулин Двору код Осијека убили 17 српских и једног мађарског цивила, правосуђе Хрватске за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава.…
РТ Балкан, 10. 12. 2023, Оклеветани Андрић: Антимуслиманско и великосрпско дело нобеловца – На данашњи дан
Од истакнутог заговорника мирног суживота супротстављених култура и цивилизација, до тога да се у његовом делу види књижевна подршка великосрпској идеологији – стваралаштво Иве Андрића нашло се на удару радикалних идеолошких интерпретација Зар није говор уметничких дела чистији и јаснији ако се не меша са живим гласом његовог ствараоца –…
Не заборављамо – Памтимо
Stella polare, 25. 3. 2024, Милутин Станчић: Дримкол, Мала Шумадија – Завичај заборављенох великана – записи из Македоније
Дримколу у походе, на југозападу данашње Македоније, стигли смо по врелини једног јулског дана на око седам километара од међе са Албанијом, односно 14 километара северно од Струге. Ту у колоритном подножју планине Јабланице, јесте наше одредиште – село Лабуништа. Родно место и вечно почивалиште заборављеног српског писца Анђелка Крстића (20. 10. 1871–6. 5. 1952).
абуништа је данас видљиво проширено село. Деценијама уназад с драстичном променом демографске структуре живља чији су резултати сликовити још са његових сокака. Ту на крајњем југозападу Македоније, уз реку Дрим, протеже се предео ко[...]
СРНА, 7. 6. 2025, Сребреница: Навршавају се 82 године од злочина над Тројчинданским жртвама
Код спомен-костурнице у Сребреници у понедјељак, 9. јуна, биће служен парастос за више од 250 Срба које су усташе убиле у свирепом злочину на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године.
За убијене српске цивиле у Сребреници и оближњим селима Витловци и Залазје биће прислужене свијеће и положено цвијеће код спомен-крста, који је 2019. године подигнут код спомен-костурнице.
Злочин у Сребреници почињен је 14. јуна 1943. године, а у оближњим селима Залазје и Витловци дан касније.
О овом злочину за Срну је раније говорио преминули Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе у његовој кући др[...]
Вечерње новости, 20. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Гробна места су морала да остану тајна - ОЗНА за Србију формирана на Вису
ПРОЦЕСОМ чишћења, највећом делом, руководило је Одељење за заштиту народа (Озна).
Озна је од самог настанка, 13. маја 1944. у Дрвару, устројена методолошки по совјетском моделу као политичка полиција вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију. Директно је била подређена Повереништву за народну одбрану НКОЈ, прве револуционарне владе, која је створена на Другом заседању АВНОЈ.
Начелник Озне за целу Југославију био је Александар Ранковић, члан Врховног штаба НОВЈ и организациони секретар ЦК КПЈ, а заменик Светислав Стефановић Ћећа, на предлог совјетске м[...]
РТРС, 11. 8. 2023, Жртве усташког злочина у селу Чаваш коначно добиле достојанствено спомен обиљежје
Жртве усташког злочина у селу Чаваш у Поповом пољу коначно су добиле достојанствено спомен обиљежје. На новом споменику који су подигли потомци страдалих, служен је помен за 101 невину жртву масовоног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941. године.
11. августа усташе су опколиле село Чаваш. Након звјерског мучења убили су и у јаму бацили 101 од 150 мјештана.
Ово је једно од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине. Редом су убијане породице Мијатовић, Милошевић, Михићи, Милетићи... Међу страдалим житељима села било је 55 жена и дјеце. Н[...]
ИН4С, Слободна Херцеговина, 10. 10. 2023, С. Недељковић и П. Савић - Знаменити дубровачки Срби римокатолици: Тијесне везе Валтазара Богишића и Матe Грацића
Нови прилози за историју србокатоличког покрета у Дубровнику – прича о два римокатолика, доктора права и два челна Србина.
Валтазар Богишић био је остао најпознатији и најуспешнији српски правник свих времена, али и историчар и етнограф, доктор филозофије, министар правде у Црној Гори, професор универзитета у Одеси који је стекао непролазну светску славу. Био је римокатолик, а звали су га „челик Србином“, баш као и његовог млађег колегу др Мату Грацића, дубровачког старешину српских соколова, адвоката, велeпоседника, оснивача електронске индустрије „Сигнал“, власника Дубровачке српске штампар[...]
