За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 2. 7. 2023, Танасић: Недовољна брига о српском језику
Јавност у Србији је ових дана била непријатно изненађена малим интересовањем будућих бруцоша за студирање српског језика, као и најлошијим до сада резултатима теста из српског језика на малој матури, што предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић објашњава небригом о националом језику, али и окупацијом англиштине без икакве…
Вечерње новости, 3. 7. 2023, Древне светиње претворене у таоце: Летопис страдања Пећке патријаршије – из Дневника академика Д. Медаковића
ГОДИНАМА је албански живаљ учвршћиван у уверењу да је он једини господар на Косову. Ћутало се када је са Косова кренуо ланац бегунаца, када су Срби прогонима терани из завичаја. Ћутало се да се једна покрајина припрема за отцепљење 23. фебруар 1981. КАО ЧЛАН Програмског савета Републичког завода за… РТРС, 3. 7. 2023, У Горњем Храсну служена литургија на темељима цркве Светог Јована [Мапа]
У Горњем Храсну, које административно припада општини Неум, јуче је служена света архијерејска литургија на темељима цркве Светог Јована. Црква је била потпуно девастирана и оштећена током одбрамбено-отаџбинског рата, а недавно су рашчишћени остаци овог велелепног храма, како би мјештани започели његову обнову. Ријеч је о једином православном храму у…
Агенције, 2. 7. 2023, Преминуо Ђорђе Михаиловић, чувар Зејтинлика
Чувар српског војничког гробља „Зејтинлинк“ у Солуну, чувени чика Ђорђе Михаиловић, преминуо је данас у 96. години. Тужну вест саопштио је министар спољњих послова Србије Ивица Дачић. „Још једна тужна вест данас – у 17.30 часова, у 96. години умро је чика Ђорђе Михаиловић, чувар ’Зејтинлика“, српског гробља у Солуну“,…
РТ Балкан, 1. 7. 2023, Дан кад је Брано остао без мајке, оца и јединог брата: РТ Балкан на помену Србима у Подрињу
Подриње, оно је долина српске боли и патње, страдалнички простор српског народа и у Првом и Другом светском рату С почетка јула, кад уз и низ Дрину почну да се ређају тужне, страшне годишњице злочина и покоља, накупи се у народу туга, крену сузе и крену сећања на крв, на… РТРС, 1.7.2023, На Велебиту служен парастос за јадовничке жртве
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос и положено цвијећа поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 38.000 Срба и скоро 2.000 Јевреја. Молитвено окупљање на Велебиту 14.…
Не заборављамо – Памтимо
Косово Онлајн, Глас Српске, Спутњик, Танјуг, 4. 10. 2024, Представљена књига португалског генерала Куње - ’Косово нечувено отимање независности‘
У Београду је данас представљена књига португалског генерал-мајора Раула Куње "Косово нечувено отимање независности",
Португалски генерал Раул Куња изјавио је да постоји велики несклад између онога што је видео док је као официр Унмика служио на Косову и Метохији и онога како су западни медији извештавали о ситуацији у јужној српској покрајини.
Куња је на промоције своје књиге „Косово: нечувено отимање независности“ у Београду истакао да је желео да покаже да је истина другачија од онога што западни медији пласирају као истину.
Ова књига је резултат ауторовог дугогодишњег истраживања [...]
РТ Балкан, 7. 9. 2023, Гробови српских војника расути по свету: Незнани јунаци плаве гробнице и поларног круга
У више од 40 земаља света постоји преко 650 српских ратних меморијала, а на неким местима страдања, попут Маутхаузена, Срби су скончавали и у Првом и у Другом светском рату
Никада нећемо сазнати да ли су поручника Братислава Славковића, Светозара Протића из Каменице или Милована Јеремића чији надгробни споменик се налази поред њихових, оплакивали над празним гробом код куће у Србији, док је онај у којем су сахрањени, покривен травом, лежао стотинама километара далеко у малом месту Ашах у Аустрији, недалеко од Маутхаузена.
Недалеко од њих, на војничком гробљу Рајфендорф у Маутхаузену сахрањен[...]
РТРС, Срна, 16.9.2020, Пробој Солунског фронта - побједа за историју
Послије тродневне офанзиве, која је почела 15. септембра 1918. у раним јутарњим часовима, Прва и Друга српска армија пробиле су 17. септембра Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату.
Мјесец и по дана касије капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка.
Пробој Солуског фронта представља један од најважнијих догађаја у српској историји.
Српске снаге "пресјекле" су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје.
При томе, Срби су продирали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да ус[...]
ИН4С, 7. 10. 2022, Одржан научни скуп ’Одбрана Београда 1915. године‘
Присутнима и учесницима скупа су се молитвеном беседом и поздравним словом обратили ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић и државни секретар господин Миодраг Капор, чиме је овај научни скуп отворен
У организацији Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. године, а уз помоћ и подршку Министарства одбране Републике Србије и Српске академије наука и уметности, у свечаној сали Ратничког дома – Дома Војске Србије, 5. октобра 2022. године, одржан је скуп „Одбрана Београда 1915. године“ уз учешће историчара, војних стратега, публициста и културних радника.
Овом догађају, херојској одбрани Београда 1915[...]
ИН4С, 12.10.2021, Силвија Крејаковић: Ратни злочин против човечности - Краљево 1941.
„Хтели бисмо, али не можемо почети као што су стари летописи почињали — Љета Господњег тога и тога. Јер година у којој се догодило оно што ћемо испричати ни по чему није била година Божија, осим што је Бог као и увек својим сунцем обасјавао зле и добре и давао дажд праведним и неправедним. Иначе то је била година људска, а не Божија. Јер је Бог попустио био грешним људима да творе вољу своју, а не вољу Његову. Узалуд су милиони хришћана јутром и вечером читали Оче наш… Спроводила се само воља људска, творила се само дела људска, правили се само планови људски, славили се само људи, сатирало [...]
