За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 6. 1. 2015, Да није било крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану [из Архиве]
Међу народима, поносним памтишама, никада не бледи светлост славне историје која је обасјала пут на земљи онима који ће њиме наставити славно да корачају. А таква светлост блеснула је са једне од најкрвавијих битака Великог рата, она која је телима црногорских ратника зауставила плаховиту реку Тару и до тада незадрживу…
TrebinjeLive.info, 6. 1. 2016, Уз стогодишњицу бродолома под Медовом – На данашњи дан [из Архиве] Мапа
На Бадњи дан 6. јануара по новом, а 24. децембра по старом календару 1916. године у скадарском пристаништу Медова десила се велика трагедија српских добровољаца који су кренули у помоћ црногорској и српској војсци у борби против Аустроугарске која је тих дана имала офанзиву на херцеговачком фронту у предјелу Клобука…
СРНА, 5. 1. 2024, Парастос Србима убијеним на Божић у Кравици 1993. године
У братуначком селу Кравица данас ће бити освештан реновирани спомен-простор и служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића на Божић 1993. године. Освештању споменика и парастосу убијеним Србима…
Јадовно, 4. 1. 2024, Споменик српској деци у селу Носковачка Дубрава [Имена жртава]
Године 1964, на месном гробљу у селу Носковачка Дубрава у општини Чађавица, Вировитичко-подравска жупанија (на десној обали Драве), подигнут је овај споменик деци српској деци из Поткозарја која су страдала у усташком логору за жене и децу који се налазио у шталама властелинског имања грофа Драшковића. У периоду рада логора,… Српски меморијал, Прометеј, 15. 6. 2023, Мира Радојевић: Ова књига даје наду да истина не може остати скривена [из Архиве]
Вишедеценијски посвећен проучавању геноцида извршеног над српским народом у Независној Држави Хрватској (1941-1945), Владимир Умељић је, после бројних својих студија и прилога о овој мучној историји, написао нову књигу, чији наслов – упркос све израженијих настојања да се прошлост најпре релативизује, а потом „избрише“ – даје наду да истина не…
Борба за веру, 19. 9. 2016, Проф. др С. Живановић: Запуштена стратишта хрватског геноцида над Србима, Јеврејимa и Ромима – In memoriam
Чланови Међународне комисије за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома који су недавно посетили стратишта затекли су веома неповољан изглед на терену ових хрватских логора смрти. На хрватској страни, на месту логора постоји само споменик у виду цвета, који је пројeктовао у своје време…






