За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 14. 2. 2024, Злочин без казне, 31 година од стравичног злочина над Србима у Чајничу
На данашњи дан прије 31 године, припадници тзв. АРБиХ из Горажда, напали су незастићена села у општини Чајниче. Тада су убијена 24 српска цивила, најмлађа жртва био је 13 годишњи Жељко Машић. Напад је изведен с леђа, територије Црне Горе. Према ријечима преживјелих мјештана у злочину над Србима учествовали су…
Портал Новости, 14. 2. 2024, Олуја над Далмацијом [Фото]
Након Задра и Сплита мурал с поруком „Наша Олуја не престаје“ и сликом усташког војника под црним шљемом на којему се истиче шаховница с првим бијелим пољем освануо је у још 13 далматинских мјеста Слоган „Наша Олуја не престаје“ ових је дана заживио у пракси. Макар када је у питању…
Јужне вести, 12-14. 2. 2017, Александар Динчић: Бекство из логора 1942 – Затвореници искористили пропусте страже [из Архиве]
Поред бројних писања и сећања преживелих логораша о самом чину пробоја, и данас се не може са сигурношћу реконструисати цео догађај. Ипак, у наредним данима Јужне вести ће објављивати делове истраживања нишког историчара Александра Динчића, који у многоме објашњавају како је дошло до првог организованог бекства из неког нацистичког логора… Kosovo Online, 13. 2. 2024, Зуроф: Сан Косова је да се Срби иселе
Директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима Ефраим Зуроф каже за Косово онлајн да на Косову није било геноцида и истиче да је очигледно да је сан Косова да се Срби иселе. “Нисам експерт за ситуацију за положај Срба на Косову и јако тешко ми је да дам неку озбиљнију тврдњу.…
Portal Novosti, 12. 2. 2024, Ustaški grafiti pred pravoslavnim grobljem u Dicmu
Тjedan dana nakon što su konačno dobili priključak na vodu, u naselju Sušci u Dicmu ispred pravoslavnog groblja nepoznate osobe napisale su ustaške grafite poput NDH, ZDS i ušatog slova U U Dicmu, mjestu između Splita i Sinja, na cesti ispred vrata koja vode na pravoslavno groblje i hram Uspenja…
Глас Српске, 11. 2. 2024, Прота Душан Суботић – мученик са харизмом вође
Размјере усташких злочина у НДХ још нису у потпуности расвијетљене и публиковане, а ни жртве пописане. Када се од деведесетих почело отвореније говорити о томе, одмах је услиједио оштар отпор хрватске јавности, што траје све до данас, као рецимо ту недавно око филма “Дара из Јасеновца”. Зачудо, и код једног… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 24. 9. 2023, Нема правде за жртве из Подравања
У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца, представника општине и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 31 годину од погибије тридесет двоје мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића.
Делегације општине, Борачке и Организације породиц[...]
РТРС, Срна, 2. 10. 2023, На стратиштима у Бихаћу усташе убиле 384 студента и ђака
На стратиштима у Бихаћу почињена су свирепа убиства Срба у Независној Држави Хрватској, а један податак о жртвама рата у том мјесту од 1941. до 1945. године говори да су убијена 384 студента и ђака, изјавио је парох бихаћки Славиша Милиновић.
Милиновић је рекао да је много српске дјеце из Бихаћа страдало од усташа, али да тачан број није уписан.
Он је истакао да су дјеца убијана на најсвирепије начине - клањем, стријељањем, бацањем у јаме, пребијањем и одсијецањем дијелова тијела.
- Један податак који говори о жртвама рата у Бихаћу 1941-1945 каже да су 384 студента и ђака страдала, до[...]
РТ Балкан, 16. 2. 2024, Годишњица злочина у Ливадицама: Маказе у торти осумњиченог, бекство из Бондстила и 12 невиних Срба
Албанац Фљорим Ејупи, чији је ДНК нађен на опушку на месту злочина, осуђен је на 40 година затвора, а затим правоснажно ослобођен кривице. Породицама побијених остали само бол и патња
О бомбашком нападу на аутобус "Ниш-експреса", у Ливадицама код Подујева пре равно 23 године, када је убијено 12, а рањено 43 Срба, као уосталом и о убиству жетелаца у Старом Грацку, убиству деце у Гораждевцу и многим другим злочинима над Србима на Косову и Метохији, све се зна, једино – правде нема. А неће је ни бити.
То је, када је у питању и овај злочин кao и многи други над Србима на Косову, једина константа[...]
СРНА, 8. 8. 2025, Служен парастос српским родољубима убијеним 1914. на дринским мостовима
Парастос српским родољубима из Фоче, које су аустроугарски окупатори уочи почетка Првог свјетског рата убили на два дринска моста, служен је данас код спомен-обиљежја на лијевој обали Дрине, гдје и почивају.
Они су заједно са осталим виђенијим Србима претходно утамничени и требало је да послуже као таоци, односно да својим животима јемче да српско становништво неће нападати аустроугарску војску.
Убијени су свештеници Јосиф Кочовић и Владимир Поповић и трговци - браћа Нико и Ђорђије Хаџивуковић, док су тешка рањавања преживјели свештеник Василије Кандић и трговац Милан Хаџивуковић.
Њих двоји[...]
СРНА, 18. 9. 2024, Прећутани ужаси у логору Виктор Бубањ
Власти Федерације БиХ спријечиле су 19. септембра 2003. године Савез логораша Републике Српске да у бившој касарни "Виктор Бубањ" у Сарајеву постави спомен-плочу у знак сјећања на страдање хиљада затворених и око 500 убијених Срба у вријеме док је касарна била ратни логор.
О злочинима у логору "Виктор Бубањ", у који је након рата високи представник Педи Ешдаун својим наметнутим актом смјестио Суд БиХ, поједини логораши написали су књиге у којима су до детаља објаснили како се поступало са њима.
Страхиња Живак је у "Виктору Бубњу" и Централном затвору провео двије и по године прије него ш[...]
