За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 14. 6. 2023, Рељић: Српска гробља – најважнија свједочанства идентитета Срба на Космету
ГРАЧАНИЦА – Српска гробља су најаважнија свједочанства идентитета Срба на простору Косова и Метохије, због чега је јасна намјера Албанаца да уништавањем гробаља униште српско трајање на овом светом простору, изјавила је вечерас у Грачаници познати слависта, универзитетски професор Митра Рељић. Она је рекла да су гробља и споменици, мале…
РТС, 14. 6. 2023, Обележена годишњица битке на Кошарама – Потпоручник Петар Мишић: Хероји са Кошара не смеју да погину још једном, од заборава
На данашњи дан, пре 24 године завршена је Битка за Кошаре. Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана. ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Потпоручник Петар Мишић, који је са Војне академије отишао у рат… НСПМ, РТ Балкан, 13. 6. 2023, Њујорк тајмс (1982): Егзодус Срба је главни проблем на Косову, националисти желе велику Албанију [Мапа]
Исељавање Срба није обичан проблем јер је Косово срце српске историје, културе и вере, пише амерички лист далеке 1982. године, преносећи да Срби трпе личне увреде, оштећење гробова и паљење сена, сечу дрва и друге нападе на имовину како би били натерани да оду Увреде, застрашивања, скрнављење гробова и други… Глас Српске, СРНА, 13. 6. 2023, Да се не заборави: Обиљежено 80 година од славне Битке на Сутјесци
ТЈЕНТИШТЕ – Полагањем цвијећа на спомен костурницу и културно-умјетничким програмом у Спомен-кући у Долини хероја на Тјентишту, данас је обиљежено 80 година од пробоја обруча у славној партизанској епопеји – Бици на Сутјесци. Изасланик српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Републике Српске Бошко Томић поручио је током обиљежавања 80 година…
Политика, 12. 6. 2023, Прича из Великог рата – Ја сам, мајко, Живојин
„Добисмо брашно, порцију на три војника. На шаторском крилу закувасмо га кишом која лије као из бакрача. Вењом наложисмо ватру, запретосмо хлеб у пепео и задремасмо”, описао је ратник из Санковића код Мионице, страдање кроз Албанију 1916. Чачак – Стојим пред својом кућом у ноћи, и стрепим. „Да ли су…
Искра, 12. 6. 2023, Проф. др Душко Кузовић: Старо сајмиште – Материјал и техника градње културно историјског споменика су документ једнако као и форма
Замислите када бисмо на слици Леонарда или Микеланђела заменили боје, јер су оригиналне рецептуре много осетљивије него савремене? Ако бисмо порушили Жичу, Студеницу или Грачаницу, јер су сеизмички много слабије него савремене конструкције, и онда их поново саградили од армираног бетона („нове, веће и старије“)! Замислите када бисмо Мирослављево јеванђеље…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 2.11.2020, Повратнику Сави Билановићу у Бусовачи запаљена кућа: Двије деценије не живи слободно на свом огњишту
БУСОВАЧА - Сави Билановићу, српском повратнику у Бусовачу, у суботу је запаљена кућа, а он за "Глас Српске" каже да је претрпио и преживио доста напада откако се 2000. године вратио на имање.
- Увијек је било неких мањих трзавица у задњих 20 година, али у посљедњих шест, седам година све је кренуло наопако. Нисам правио зло, храбар сам човјек, не знам зашто ме мрзе. Палили су ми и шуму, и дрва која сам сабрао тамо. Убијане су ми овце. Улазили су ми у кућу, правили и нешто око струје, прије четири године направили ми огромну штету у дворишту. Однијели су ми и очев ратни трофеј, односно пишто[...]
Глас Српске, СРНА, 22. 6. 2023, Представљена књига „Истина“ аутора Милорада Гутаља
У бањалучком Банском двору промовисана је књига "Истина" аутора Милорада Гутаља која је настала као одовор на неправедну оптужбу 36 припадника бившег Центра јавне безбједности /ЦЈБ/ Зворник да су били учесници ратних дешавања у Сребреници јула 1995. године.
Гутаљ је представљајући ову књигу рекао да су припадници овог центра неоправдано и без основа суспендовани са посла и оптужени за оно што нису починили, што су у току петогодишњег судског процеса и доказали.
"Сви су ослобођени, чиме су доказали да су лажно оптужени", рекао је Гутаљ и нагласио да је одлуку о њиховој суспензији донио би[...]
![Фонд стратешке културе, 17. 11. 2017, Пуковник Драган Крсмановић: Априлски рат и операција „Барбароса“ [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13155-350x200-no.jpg)
Фонд стратешке културе, 17. 11. 2017, Пуковник Драган Крсмановић: Априлски рат и операција „Барбароса“ [из Архиве]
Када су подаци о томе ко је поднео главни терет Другог светског рата по ангажованим снагама и губицима, свима (па и историчарима на Западу) је јасно да је СССР поднео далеко највећи терет Другог светског рата и отпора осовинској агресији. Чек 74% свих губитака Немачка је имала у рату против СССР-а а битком за Стаљинград је преотета иницијатива и добијена морална прекретница рата.
одбрани Отаџбине животе је положило преко 8 милиона војника Црвене армије а укупни људски губици су око 27 милиона грађана СССР-а. Нажалост службену историографију не прати и медијска слика о Другом светском рату. У [...]
![Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20185-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]
СЕЛО Добрчане на територији општине Гњилане, на Косову и Метохији данас је насељено искључиво Албанцима.
Не разликује се много од свих осталих села у којима је после сукоба 1999. године отишао и последњи Србин. На сваком кораку заставе "Косова" и Албаније, величају се успомене на терористе, њихови споменици су уређени. Српски говоре само старији мештани и то нерадо. Две импозантне џамије, неколико кафића и пар продавница, на питање где се налази црква у селу сви одмахују главом и кажу "нема цркве". Тек после више покушаја, сазнајемо од старијег мештанина да је у селу на брду "била црква", а[...]
Вечерње новости, 27.8.2021, Осам деценија се ћутало о злочину усташа у засеоку Брвно у селу Врањак код Модриче
Само су потомци стрељаних преносили успомену на своје најмилије са колена на колено.
Напокон је дошло време да се скине прашина са 25. августа 1941. године који је обележен крвљу 14 Врањачана, жртава једног од највећих усташких злочина у модричком крају.
Први пут након толико година служен је поменом у цркви Покрова Пресвете Богородице у Врањаку и историјским часом обележено је 80 година од њиховог страдања. Сећање је живело само међу потомцима и мештанима Врањака, а преношено је јер су стрељање преживели Петар Благојевић и Вид Стево Савић.
- Намера нам је да ово страдање Вр[...]
