За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НовиМагазин, Бета, 29. 09. 2023, Веритас: На данашњи дан 1991, погинули мајор ЈНА Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић
Документационо информативни центар „Веритас“ саопштио је да су на данашњи дан 1991. стрељани официри у касарни у Бјеловару, док је мајор Милан Тепић минирао касарну и погинуо, како оружје не би пало у руке припадницима Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске. Веритас пише да су припадници ЗНГ (зенге) напале касарну…
РТРС, Срна, 29. 9. 2023, Бараћ: Бог ме оставља да живим да бих свједочила о страхотама у НДХ
Било је неко брдашце у кругу логора и ми дјеца смо се пењали на њега и гледали Саву. И ту Сава тече, а теку и људи, жене, дјеца ријеком као балвани, сјећа се Бараћева. Марија Бараћ /90/, која је као дијете преживјела страхоте логора Стара Градишка и Завода за глувонијему…
ИН4С, 28. 9. 2023, На данашњи дан: Официр кога су се непријатељи и мртвог плашили
На данашњи дан рођена је једна од најкомплекснијих личности 20. века – Војислав Воја Танкосић који је, поред Мустафе Голубића био особа којом се највише бавила британска обавештајна служба. Дипломирао је на Војној академији 1901. године као пети у класи. Професори су говорили да се истицао у свим областима, али…
Вечерње новости, 28. 09. 2023, СТАРЦИ УБИЈЕНИ ДОК СУ ЧУВАЛИ КУЋНЕ ПРАГОВЕ: Прошло је 28 година од убиства српских цивила у Вариводама и Гошићу [Видео]
ДАНА 28. септембра 1995, готово два месеца по завршетку “Олује”, у селу Вариводе, тада у општини Книн, убијено је девет мештана српске националности, подсећа Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра „Веритас“. Најмлађи је имао 54, а најстарији 84 године. Тог дана убијени су: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић…
Глас Српске, Танјуг, 28. 9. 2023, Каменована кућа Српкиње у Гњилану
ГЊИЛАНЕ – У Гњилану је каменована кућа Босиљке Нојић (70), једне од ријетких Српкиња која је остала да живи у том месту, али на срећу није било повријеђених. На њену кућу, која се налази у близини градског гробља у насељу Камник, у току прошле недјеље бачен је камен при чему…
СРНА, 28. 9. 2023, Вукмировић: У Јасеновцу сам изгубио 20 чланова уже и шире породице
Имао је само седам година када су их усташе и Нијемци као стоку, гладне, жедне, прљаве и босоноге пјешке дотјерали до Јасеновца, гдје су му побили породицу и са мајчине и са очеве стране Осамдесетосмогодишњи Миле Вукмировић из Костајнице преживио је голготу у концентрационом логору Јасеновац, гдје је изгубио 20…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, 31.5.2015, Сутра парастос жртвама усташког злочина
СРЕБРЕНИЦА, 31. MAJА /СРНА/ - Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бити обиљежене 72 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројице 1943. године.
Тачан број настрадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.
У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године убиле више од 200 српских цивила, једну јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом, те њихову дјецу.
Тијела убијених су на[...]
Вести онлајн, 16.5.2020, Мој деда српски светац
Овог 15. маја навршило се 15 година од када су одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, у манастиру Житомислић канонизовани Свети свештеномученици дабробосански и милешевски. Реч је о неколико стотина свештеника побијених током или после Другог светског рата.
Међу њима је и Свети Будимир, протојереј Будимир Соколовић, свештеник Главног штаба Југословенске војске у отаџбини који је уједно био и свештеник и исповедник генерала Драгољуба Драже Михаиловића.
Прота Будимир је убијен пре тачно 75 година, а у ексклузивном разговору за „Вести“, кћерка његовог сина Василија Мирјан[...]
Вечерње новости, 5. 9. 2025, Ратници Старине Новака пали у заборав: Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу
БРОЈНИ трагови карпатских Срба прате пут од српско-румунске границе, крај остатака манастира Водице код Оршаве, задужбине хиландарца Никодима Освећеног, када се путовање настави кроз јужне обронке Карпата у Олтенији (Малој Влашкој) клисуром реке Черне. Из ње се излази код Баја де Араме у којој је некадашњи хиландарски метох, Манастир светих Архангела, којим почиње нови низ српских белега низ саобраћајницу ка средњовековном граду Трг на Живи, данашњи Таргу Жију, одакле води најкраћа веза између историјских кнежевина Влашке и Трансилваније (на мађарском - Ердеља) преко суровог масива Паранга до [...]
![СРНА, 27. 9. 2025, Обиљежена 81 година од страдања села Глушци [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30180-350x200-no.jpg)
СРНА, 27. 9. 2025, Обиљежена 81 година од страдања села Глушци [Мапа]
Село Глушци у Метковићу, једино преостало српско село на југу Хрватске и најјужнија православна заједница која опстаје, обиљежило је 81 годину од страдања православног живља из овога мјеста у Другом свјетском рату.
Глушаци су страдали 1944. године када су бројни становници одведени у Јасеновац, њих 93 је побијено. Њима у част сваке године се у Цркви светих Петра и Павла служи литургија, као и парастос код споменика пострадалима.
Пријератни свештеник из овога села Радосав Лакета, који је служио парастос на данашњи велики празник Крстовдан, рекао је да се све слабости и немоћи овога свијета по[...]
Danas, 3. 6. 2025, “Једино да сруше нас, па онда наше куће”: Мештанин села на северу Косова за Данас о намери албанског градоначелника да исели 17 породица
Седамнаест српских породица у Лешку код Лепосавића добило је обавештење општинских власти да се иселе из својих кућа до Видовдана, без образложења и алтернативе за становање. Мештани Лешка тврде да су спремни да бране своје домове животом, јер друга средства немају, нити им ико друге методе жалбе нуди.
У обавештењу које им је урученао, налаже се да су станари у обавези да изнесу личне ствари, намештај и користан грађевински материјал у року од 30 дана, јер ће њихове куће бити срушене.
То обавештење потписао је председник општине Лепосавић Љуљзим Хетеми, а станарима га је уручила његова замен[...]
