За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
						Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
						Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
						Логори за Србе у Аустроугарској
						Људски губици српског народа у 2. светском рату
						Логори за Србе у Бугарској
						Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Глас Српске, СРНА, 25. 2. 2019, Живи и мртви сарајевски Срби у истој избјегличкој колони – Збогом Сарајево
						Пале – Ових дана навршава се 23 године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 150.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су прије њих генерације и генерације Срба вијековима стварале. „Фебруар и почетак марта 1996. године……
РТРС, 24.2.2019, У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра
						У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне Државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре. У раној младости…
Независне новине, 19. 2. 2019, Стара школа у неумском селу Храсно постала парохијски дом
						Неум – У селу Горње Храсно, општина Неум, покривена је стара сеоска школа, која је отворена прије 151 годину, далеке 1868. године, као прва православна школа овога краја, а убудуће ће служити као парохијски дом. Школа се налази поред старе цркве Рождества светог Јована Крститеља, једине преостале православне богомоље у…
СРНА, 16.2.2019, Обиљежено 18 година од злочина над Србима у Ливадицама
						ПРИШTИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Лапљем Селу код Приштине обиљежено је 18 година од злочина албанских екстремиста почињеног у селу Ливадице када је у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ погинуло 12 Срба, а више од 40 задобило теже или лакше повреде. Књижевник Ратко Поповић рекао је, након парастоса,…
Политика, 11. 2. 2019, 100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА: Неславан крај
						Француска 122. дивизија је прешла Албанију, заједно са српском војском, стигавши – како се то тада говорило – у Стару Србију (Македонију). Њима су се придружиле и јединице чувеног нашег четничког војводе Јована С. Стојковића – Бабунског (1875–1920). Његове јединице биле су у склопу поменуте француске дивизије, која је остала…						Политика, 5.2.2019, Салих Селимовић: Светли примери заједничког живота
						Цењена „Политика”, као и увек, објављује веома вредне текстове из разних области и у разним рубрикама, па и у рубрици Погледи. Тако је недавно објавила афирмативан чланак о познатом тузланском муфтији Шевкету Курту из пера Димитрија Буквића. Бавећи се истраживањима на простору Старе Рашке, а и шире, забележио сам низ…
			
			
			
            
            
            
            
            




