За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 26.6.2018, Дан када је спасена Српска
Операција Коридор 92 једна је од најславнијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и да је питање да ли би било Српске да коридор није успостављен, изјавио је председник РС Милорад Додик на Дугој њиви, где је положио венце на Спомен-обележје страдалима у овој акцији. Умировљени владика Константин служио је парастос…
Епархија Захумскохерцеговачка, 24.6.2018, Света Литургија и помен за пострадале Србе у Другом свјетском рату у Габели
У недељу, 24. јуна 2017. године, у Габели служена је Света Литургија и помен за пострадале Србе у Другом свјетском рату. Велики број Срба из Чапљине и Метковића, од чега из саме Габеле сто тридесет и осам мушкараца и двије жене, у року од неколико дана пред Видовдан 1941. године,…
ИстокРС, Радио Невесиње, 24.6.2018, Сјећања на храбре устанике и часног официра са Трусине
Поменом погинулим устаницима, полагањем вијенаца, историским часом и културно- умјетничким програмом данас је на Трусини обиљежено 77 година од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крсте Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу. Свечаност су организовали Општинска…
Вечерње новости, 24.6.2018, У част Великог рата – Синуће слике са тавана
Општина Нова Варош и Народни музеј из Ужица припремају изложбу. Позив грађанима да уступе своје сакривено породично благо РАТНИЦИ у гуњевима и шајкачама, са ордењем на грудима за подвиге и ране или обележени тракама на рукаву у заробљеничким логорима Европе – мотриће на потомке са паноа одељења ужичког Музеја у…
Глас Српске, СРНА, 24.6.2018, Јадовно: одржан комеморативни скуп за жртве усташких злочина
Госпић – данас је одржан комеморативни скуп жртвама усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, а том приликом представљена је нова спомен-плоча са хронологијом догађаја у том логорском систему. У тим логорима су априла до августа 1941. убијани и у јаме или у море побацане хиљаде Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвата који…
Вечерње новости, 22.6.2018, Александар плански брисан из памћења народа
Књига Александар Први витешки краљ Душана Бапца. Некада најславнији српски владар, данас је најоклеветанији Србин ПОСТОЈИ ли личност коју је српски народ за живота више волео и након његовог трагичног краја за њим више жалио од краља Александра Првог Карађорђевића? Од некадашњег најславнијег српског монарха уз цара Душана и међународно…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 11.11.2019, У пет бунара у најстрашнијим мукама скончало више од 1.360 Срба: Славонци не заборављају злочин војника НДХ
Жртве ексхумиране и сахрањене тек по завршетку Другог светског рата, 1946. године
ГОЛИ до појаса, усташе су целог дана бацале жене, децу и старце у бунаре, затрпавале их опекама, земљом и бетоном. У пет бунара у славонском селу Слобоштина у најстрашнијим мукама скончало је више од 1.360 Срба.
Овај монструозни усташки злочин догодио се 16. августа 1942. године надомак Славонске Пожеге у Хрватској, када су војници НДХ под командом злогласног Макса Лубурића убили 1.368 голоруких Срба из славонских села Црљенци, Дежевци, Копривна, Кујник, Пасиковци, Подсреће, Расна, Слобоштина, али и несрећн[...]
Вечерње новости, 5. 12. 2022, Бранко Петрановић: Југославија је обнављана цепањем и деградациојом српства: Критеријум на заседању у Јајцу - територијална организација КП пре Априлског рата
ДЕЛЕГАЦИЈУ Србије у Јајцу сачињавали су руководећи комунистички кадрови из српских јединица који нису, за разлику од Словенаца и Хрвата, постављали питање положаја Србије у будућој федерацији и дозволили да се она разграничи на основу стања после Берлинског конгреса
Са становишта порекла новог унутрашњег уређења које је КПЈ стварала у току рата, одлучујући је био критеријум територијалне организације КПЈ пре Априлског рата. У већ постојећој структури партијских органа и организација у јесен 1941. конституисан је само Обласни комитет КПЈ за Санџак, директно везан за ЦК КПЈ, издвајањем из дот[...]
Политика, 28.12.2015, Фото-албум Леди Пеџет предат Архиву Србије
Албум садржи 98 фотографија из Првог светског рата које су до сада биле непознате јавности. - Фотографије су снимљене на територији ратом захваћене Краљевине Србије, као и на фронтовима на којима је дејствовала српска војска
У Архиву Србије књижевница и новинарка Наташа Марковић уручила је др Мирославу Перишићу, директору Архива Србије, фото-албум леди Пеџет из периода Првог светског рата, саопштено је из Архива Србије. Наташа Марковић је ауторка књиге „Леди Пеџет и њени Срби“, која је објављена у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата.
„Албум фотографија сам добила[...]
Епархија врањска, 21. 4. 2010, У Сурдулици конституисан Одбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених од стране бугарског окупатора у Првом светском рату
Дана, 20. априла 2010. године, у просторијама општине Сурдулица, конституисан је Oдбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених у Првом светском рату од стране бугарског окупатора.
За председника овог одбора изабран је проф. др Томислав Радојичић, из Сурдулице, а чланови одбора су: протојереј Владан Милутиновић, секретар Епархије врањске, господин Чеда Митић, председник Скупштине општине Сурдулица, господин Миомир Стојановић, представник Завода за заштиту споменика културе из Ниша, јереј Небојша Стојадинов, старешина храма Светог Ђорђа у Сурдулици, јереј Павле Кандић, старешина храм[...]
РТС, 16. 2. 2025, Годишњица напада на аутобус "Ниш експреса" код Подујева – злочин без казне и после 24 године
Навршава се двадесет четири године од бомбашког напада на аутобус "Ниш експреса" у Ливадицама код Подујева, када је страдало дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба док су ишли у Грачаницу на Задушнице. За тај злочин нико није правоснажно осуђен. У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу код Приштине служен је помен настрадалима, одакле је упућен апел локалном правосуђу да обнови процес.
У нападу на аутобус "Ниш експреса" у Ливадицама код Подујева пре 24 године погинуло је десеторо људи, а још двоје је касније подлегло повредама.
У нападу су погинули Сунчица Пејчић, Живана Токић, Сл[...]
