За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 25. 2. 2019, Живи и мртви сарајевски Срби у истој избјегличкој колони – Збогом Сарајево
Пале – Ових дана навршава се 23 године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 150.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су прије њих генерације и генерације Срба вијековима стварале. „Фебруар и почетак марта 1996. године……
РТРС, 24.2.2019, У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра
У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне Државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре. У раној младости…
Независне новине, 19. 2. 2019, Стара школа у неумском селу Храсно постала парохијски дом
Неум – У селу Горње Храсно, општина Неум, покривена је стара сеоска школа, која је отворена прије 151 годину, далеке 1868. године, као прва православна школа овога краја, а убудуће ће служити као парохијски дом. Школа се налази поред старе цркве Рождества светог Јована Крститеља, једине преостале православне богомоље у…
СРНА, 16.2.2019, Обиљежено 18 година од злочина над Србима у Ливадицама
ПРИШTИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Лапљем Селу код Приштине обиљежено је 18 година од злочина албанских екстремиста почињеног у селу Ливадице када је у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ погинуло 12 Срба, а више од 40 задобило теже или лакше повреде. Књижевник Ратко Поповић рекао је, након парастоса,…
Политика, 11. 2. 2019, 100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА: Неславан крај
Француска 122. дивизија је прешла Албанију, заједно са српском војском, стигавши – како се то тада говорило – у Стару Србију (Македонију). Њима су се придружиле и јединице чувеног нашег четничког војводе Јована С. Стојковића – Бабунског (1875–1920). Његове јединице биле су у склопу поменуте француске дивизије, која је остала… Политика, 5.2.2019, Салих Селимовић: Светли примери заједничког живота
Цењена „Политика”, као и увек, објављује веома вредне текстове из разних области и у разним рубрикама, па и у рубрици Погледи. Тако је недавно објавила афирмативан чланак о познатом тузланском муфтији Шевкету Курту из пера Димитрија Буквића. Бавећи се истраживањима на простору Старе Рашке, а и шире, забележио сам низ…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, 1.5.2018, Градишка: Обиљежавање 23 године егзодуса Срба из западне Славоније [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p6791-350x200-no.jpg)
РТРС, 1.5.2018, Градишка: Обиљежавање 23 године егзодуса Срба из западне Славоније [Видео]
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Градишци да Срби морају бити јединствени и чувати двије државе - Српску и Србију.
"Ако немамо државу, нисмо слободни. У каквом тешком положају су Срби најбоље видимо у Федерацији БиХ, Хрватској, Словенији, Црној Гори, Македонији и самопроглашеном Косову", рекао је Додик у обраћању након што је служен помен и положени вијенци код спомен-плоче српским жртвама западне Славоније испред Цркве Пресвете Богородице у Градишци.
Он је истакао да је неопходно чувати Републику Српску која је створена као вапај за слободом, у којој данас живе и [...]
СРНА, 21. 8. 2023, Навршиле се 32 године од убиства српских цивила из цапрашких села
Навршиле су се 32 године од злочина хрватске полиције и Збора народне гарде /ЗНГ/ који су на данашњи дан посијали смрт у седам српских села и убили 15 цивила, а за то нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".
У "Веритасу" наводе да су хрватске снаге у крвавом походу користиле транспортере са ознакама Југословенске народне армије /ЈНА/ и да су припадници МУП-а Хрватске и "зенги" ничим изазвани пуцали по становницима села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани.
"Убили су 15 цивила просјечне старости 48 година, а више десет[...]
СРНА, 15.12.2022, Промовисане књиге и одржан округли сто о Јездимиру Дангућу
БРАТУНАЦ, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Кравици код Братунца данас је одржана промоција романа Јездимира Дангића Наше тамновање и Глад и тамница који говоре о страдањима и тамновању припадника Младе Босне које је Аустроугарска осудила за припрему и учешће у атентату на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву.
О романима, објављеним између два свјетска рата и Дангићевом животу и стваралаштву, као и недаћама његове породице, говорили су професор српског језика и књижевности Миленка Илић, Дангићева кћерка Нада и историчар Вељко Ђурић Мишина, бивши директор Музеја жртава[...]
Глас Српске, СРНА, 16. 2. 2024, Осам деценија од злочина злогласне Ханџар дивизије у Вршанима, код Бијељине
У мјесту Вршани у Бијељини служен је парастос за невине жртве масакра који су прије 80 година починили припадници злогласне Ханџар дивизије, убивши на кућном прагу 82 мјештанина, међу којима и осморо ђеце.
Након данашњег парастоса за покој душе невиних жртава овог масакра, у којем је убијен и свештеник, његова супруга и њихово троје дјеце, на споменик су положени вијенци.
"Обиљежавамо и памтимо, да се више никад не понови", објавио је предсједник Скупштине града Бијељина Александар Ђурђевић на друштвеној мрежи "Икс".
[...]
РТРС, 7. 2. 2023, Бањалука: Промовисина књига о хрватском злочину над Србима у Дракулићу и околини
У Банском двору у Бањалуци одржана је промоција књиге "Хрватски злочин над Србима у руднику Раковац и селима Шарговац, Дракулић и Мотике код Бањалуке 7. фебруара 1942. године", аутора Горана Латиновића и Николе Ожеговића.
Промоција је организована у сарадњи са Србским сабрањем Баштионик из Бањалуке.
Ово историјски значајно и капитално издање бави се једним од најбруталнијих злочина у оквиру геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској и најтрагичнијим догађајем у историји Бањалуке. Аутори су користили изворе из чак осам архива, као и релевантну литературу, да би реконструисали фебру[...]
