За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 20.8.2017, Служен парастос за цивиле мучки убијене код Сиска
БЕОГРАД, 20. АВГУСТА /СРНА/ – У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године. Парастос је…
РТС, Танјуг, 19. 8. 2017, Српска Света Гора у Македонији сачувала корене Срба
Око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века, на простору Скопске Црне Горе, на северу Македоније, готово да је непознато већини грађана Србије. Све цркве и манастири који су раније припадали Пећкој патријаршији, уведене су катастарски у тзв. Македонску православну цркву. Посетилаца из Србије нема, јер, како за Танјуг…
Banija Online, 20.7.2017, Milojko Budimir: Srbi u Hrvatskoj od autohtonog i konstitutivnog naroda do nacionalne manјine
Nakon pada Republike Srpske Krajine u avgustu 1995. godine došlo je do etničkog čišćenja sa prostora na kojima su Srbi vijekovima živjeli. O trinaestvjekovnom prisustvu Srba na tim prostorima osim pisanih izvora svjedoči i bogata spomenička baština. Po predanju, pored rijeke Krke propovijedao apostol Pavle, a ovdje je podignut manastir…
СРНА, 15.8.2017, Навршило се 76 година од крваве ноћи на Пагу и Велебиту
БАЊАЛУКА, 15. АВГУСТА /СРНА/ – У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава. „Згрожене монструозношћу злочина…
СРНА, 13. 8.2017, Ускоро споменик малом Слободану Стојановићу
БЕОГРАД, 13. АВГУСТА /СРНА/ – Београдски ликовни умјетник Мирко Мркић израдио је рељеф дванаестогодишег српског дјечака Слободана Стојановића, који је измасакриран 1992. године у селу Доња Каменица код Зворника када се вратио по свог пса. Власник фирме „Евро мермер“ из Бијељине Драгољуб Мирковић рекао је да је завршетак споменика само…
СРНА, 12.8.2017, Навршава се 211. година од Боја на Мишару
БЕОГРАД, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Данас се навршава 211. година од Боја на Мишару, када су српски устаници, предвођени вождом Карађорђем, извојевали једну од највећих побједа над регуларном турском војском за вријеме Првог српског устанка. Бој на брду Мишар код Шапца, који је вођен од 13. до 15. августа 1806.…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, РТРС, СРНА, 26. 8. 2024, Нема правде за Србе из Книна: 29 година тишине на масакр у Гошићу – На данашњи дан
Ни 29 година од злочина у селу Гошић код Книна, гдје је убијено седам српских цивила просјечне старости 70 година, нико није кажњен, баш као ни за ликвидацију деветоро цивила у оближњим Вариводама, почињену након злочиначке хрватске војно-полицијске акције "Олуја", саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Из "Веритаса" подсјећају да су 27. августа 1995. године у Гошићу убијени чланови породице Борак - Саво /70/, Васиљ /68/, Гроздана /75/, Марија /81/, Косовка /77/, Милка /75/ и Душан /56/.
Како указују из "Веритаса", мјесец дана касније, 28. септембра 1995. године, [...]
Спутњик, 26. 9. 2024, „Тамо далеко“ међу маслинама: Забачено село на Крфу скрива епску причу о српско-грчком пријатељству
У грчком селу Агиос Матеосу, на југу Крфа, почетком 1916. године налазио се један од српских војних логора у коме су се војници Дринске дивизије опорављали, и за битку која ће довести до коначне победе, припремали.
Након повлачења преко албанских беспућа, исцрпљeним војницима Дринске дивизије првог и другог позива тог пролећа 1916. године, мало грчко село Агиос Матеос постало је привремени дом. Далеко од отаџбине, у сваком стаблу, видели су ону крушку оскорушу што испред родног прага им остаде да стражари и ишчекује да се врате. Многи, се нису вратили. Многима су тела, без суза и опела спушта[...]
ИСКРА, 9. 1. 2026, Владимир Умељић: Буђење и васкрсавање или ’свиња гуски није друг‘
Један књижевник је једном рекао, да се буђење после проспаване ноћи условно може посматрати као слабачки и минијатурни одблесак васкрсавања, не наравно у есхатолошком смислу, већ у смислу враћања свесном поимању овоземаљског живљења, повратку осећаја да се учествује у стварности.
А да су снови који, како је наука утврдила, сваке ноћи долазе иако их ми у следственом будном стању не увек задржавамо у сећању, одблесак, ехо доживљавања дотадашњег живота, како га је подсвест архивирала.
Шта ли су сањале, какве ноћне море су похађале геноцидне убице у време Србоцида хрватске државе 1941-1945, као [...]
Глас Српске, СРНА, 2. 2, 2025, Посљедњи ход кроз вољени град: Како је Мостар испратио Алексу Шантића
Велики српски пјесник Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а у Мостару и даље препричавају његову сахрану, јер се таква ни прије ни послије није догодила у граду на Неретви.
Шантић је, који је преминуо од тада неизљечиве болести – туберколозе, сахрањен на православном гробљу Бјелушине у Мостару.
Када се сазнало за његову смрт, ријеке људи сливале су се ка Ћоровића кући, гдје је Шантић код сестре Персе провео посљедње дане живота. Долазили су да би се поклонили свом пјеснику и изјавили саучешће породици.
Због пристизања великог броја људи, Шантићев ковчег је до сахране би[...]
ИН4С, Удружење Госпићана „Никола Тесла“, 30. 9. 2024, Ђорђе Пражић: Велебитски усташки устанци
Према попису становништва из 1931. године у Лици је било 96.468 или 55.4% Срба и 77.745 или 44.6% Хрвата. По истом попису на подручју тадашњег среза Госпић од 34.060 становника било је 16.611 или 48% Срба. На подручју тадашњег среза Перушић, од 19.760 становника било је 3.234 или 16.4% Срба.
Након осамдесет година, према попису становништва из 2011. године на подручју града Госпић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П), од 12.745 становника има 609 или 4.78% Срба а на подручју општине Перушић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П) од 2.638 становника има 244 или 8.49 % Срба.
У ових осамд[...]
