За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 24.10.2016, Душанка Илић: Нико нам више неће помоћи
Вилијам Вокер, бивши шеф посматрачке Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, смијао се својевремено у лице породицама киднапованих Срба… Исто су доживјели и у Међународном црвеном крсту, канцеларијама КФОР-а и Унмика. Душанка Илић, сестра Горана Живића из Липљана, који је киднапован 1998. године, не вјерује више у правду и хапшење…
Никола Јоксимовић: Крагујевачка крвава бајка
Како је професорка француског спасла једно одељење крагујевачке гимназије да не буде упућено на стрељање. За Вермахт, крагујевачки масакр био је осветничка мисија према дивљачком балканском народу који треба „довести у ред“, а за Србију је један од угаоних каменова савремене историје. Генерал Франц Беме замрзео је Србију и Србе…
Глас Српске, 20.10.2016, Промовисана Хроника прогнаних Крајишника 4 Саве Штрпца
Београд – У Библиотеци града Београда вечерас је представљена четврта по реду „Хроника прогнаних Крајишника“ Саве Штрпца, незаобилазно штиво у проучавању српско-хрватских односа. „Хроника прогнаних Крајишника 4″ у издању Документационо-информационог центра „Веритас“ из Београда, састоји се из три цјелине, од којих су у првој Штрпчеви текстови објављени у „Политици“ и…
Политика, 20.10.2016, Поруке са српског зида плача
Крагујевац – Шта је музеј, установа која само нешто чува или и место сусретања људи који разговарају, коментаришу изложено и размењују утиске и ставове о виђеном? Историчар Марко Терзић ово питање сматра важним, али за њега оно није једино. Изложбом „Punctum saliens”, овај кустос Спомен-музеја „21. октобар” заправо покреће расправу…
СРНА, 19.10.2016, Крст на крижу: Несхватљиво ћутање Срба о злочинима усташа
НОВИ САД, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – У Новом Саду промовисана je књига „Крст на крижу“, са поднасловом „Прилози за боље разумијевање српско-хрватских односа“, аутора Ратка Дмитровића, који каже да му је ћутање Срба о злочинима усташа, почињеним над њима, несхватљиво када су сви аргументи истине на српској страни. „Не постоји…
Večernje novosti, 18.10.2016, Savo Štrbac: Gospićka zona sumraka
U jesen 1991. u Gospiću su likvidirane najmanje 124 osobe srpske nacionalnosti. Likvidirani su uglavnom viđeniji Srbi (sudije, tužioci, direktori, novinari, policajci, penzioneri) „Situacija u Gospiću je napeta. Gradom vlada strah. Svakim danom se pronalaze novi leševi. Neslužbeno se barata brojkom od oko 100-150 likvidiranih osoba, većinom Srba, ali i…
Не заборављамо – Памтимо
Блиц, 16.8.2010, Откривена масовна гробница жртава комуниста
На годишњицу првог спомена
После 65 година, потомци жртава комунистичког терора, први пут у Србији запалиће у Крагујевцу свеће за покој душа изнад гроба у коме су сахрањени њихови најмилији. Како „Блиц“ сазнаје из поузданих извора, откривено је место на којем су закопане кости више од 600 људи које су Титови партизани мучки убили после наводног ослобођења града, почевши од 21. октобра 1944.
Реч је о гробници на Варошком гробљу, изнад које стоји неугледни камени споменик, а ову информацију је потврдио и градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, који каже да је на истом месту сахрањено [...]
Глас Српске, Танјуг, 17. 3. 2022, Парастос за жртве погрома, 17.март да се НЕ понови
У Грачаници је данас обиљежена 18. годишњица погрома над српским народом у покрајини, у присуству директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића.
Парастос страдалима је у манастиру Грачаница служио владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
Петковић је, након парастора, положио бијеле руже на споменику невиним жртвама "Нестали" испред Дома културе у Грачаници.
Он је, затим, са челницима Српске листе, политичким и институционалним представницима Срба са КиМ, представницима удружења киднапованих и несталих присуствовао и Академији "На заборав немамо право", по[...]
![Епархија славонска СПЦ, 17.8.2018, Помен пострадалима у Слобоштини 1942. године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8149-350x200-no.jpg)
Епархија славонска СПЦ, 17.8.2018, Помен пострадалима у Слобоштини 1942. године [Мапа]
Молитвено сећање на 1368 мештана Слобоштине пострадалих од усташа током Крвавог августа 1942. године
У четвртак, 16. августа 2018. године, на празник Преподобних Исакија, Далмата и Фауста, благословом Његовог Преосвештенства Владике пакрачко-славонског г. Јована, с верним народом, свештенством и монаштвом, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Антонића - пароха окучанског, протојереја Душана Ердеља из Холандије, протојереја Драгана Гаћеше - пароха слатинског, јереја Ђорђа Остојића - пароха даруварског и протођакона Милана Томашевића, у порушеном храму Преноса моштију Светог оца Никола[...]
Глас Српске, СРНА, 30. 4. 205, Ни послије 31 године нема пресуда за убиство четворо младих Срба
ДОБОЈ - Четворо младих убијено је на данашњи дан 1994. године у Добоју, а пет је тешко рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја такозване Армије БиХ, за шта ни након 31 године нико није одговарао нити је неуставно Тужилаштво БиХ предузело активности у расвјетљавању овог злочина.
Од испаљене гранате калибра 120 милиметара 30. априла 1994. године, дан уочи Васкрса, на лицу мјеста су страдали Далиборка Благојевић и њен вјереник Недељко Танасић, док су од посљедица рањавања у болници преминули Стојанка Јовић, протјерана из Маглаја, те Љиља Вукосавовић, која је протјерана из Гра[...]
Спутњик, 09. 08. 2023, Нанесите такве ударце да Срби практично нестану: Од „Олује“ прошао читав живот, рана не зацељује
На цести Петровачкој избјеглице и триста дјеце у колони. Над цестом круже грабљиве птице, туђински авиони, записао је давно Бранко Ћопић.
Његови стихови који говоре о злочину почињеном за време Другог светског рата готово пророчки звуче као увод у документарни филм
„Петровачка цеста“ редитеља Филипа Чоловића који је премијерно приказан на Радио телевизији Србије.
Реч је о документарном остварењу чија је тема злочин који се догодио 7. августа 1995. године на самом крају хрватске акције „Олуја“, када су српске избеглице, бежећи из Републике Српске Крајине, већ прешле на територију суседне држ[...]
