За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 12. 9.2016, Преминула чекајући кости најдражих, страдалих у логорима муџахедина
Сахрањена Нада Матичић (62), симбол ратног страдања Возућана и Озренаца. Супруг Мирко и син Миодраг страдали у паклу логора муџахедина НА градском гробљу у Прњавору сахрањена је Нада Матичић (62), један од симбола страдања Возућана и Озренаца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, чији су супруг Мирко (1952) и син Миодраг (1975)…
РТРС, 13.9.2016, Филм „Дјеца“ приказан у Европском парламенту
Након бројних филмских фестивала и награде „Златни витез“ за најбољи дугометражни филм, документарни филм „Дјеца“ аутора Дениса Бојића, у продукцији РТРС-а приказан је и у Европском парламенту у Стразбуру. Ово је први пут да се Јавни сервис Републике Српске на овакав начин презентује у Европском парламнету. Режисер филма истиче да…
СРНА, 13.9.2016, У Београду приказан филм о страдању српских логораша
Београд – У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ београдској публици вечерас је приказан документарни филм „Љуби брата“, Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, који кроз свједочење преживјелих говори о страдању српских логораша заробљених на Озрену и Возући. Аутор Милан Кнежевић каже да је ово један од осам филмова урађених у…
СРНА, 13.9.2016, Сабор Светих српских Новомученика јасеновачких
Српска православна црква данас молитвено прославља Сабор Светих српских Новомученика јасеновачких. Више од седам стотина хиљада људи страдало је од хрватске усташке руке за вријеме Другог свјетског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини. Заједно са овим мученицима Српска Православна Црква прославља и многе друге мученике пострадале у…
Драгица Ненадов: Потомци усташких жртава
Mon, Sep 12, 2016 at 3:34 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: Dragica Nenadov <dadanenadov@> Предмет: POTOMCI USTASKIH ZRTAVA Poštovani, Unuka sam OSTOJE ŠAJIĆA, koji je rođen u selu Gornje Ratkovo, zaselak Šajići Koćićevo Zmijanje, Republika Srpska, najverovatnije prvih godina 20. veka, jer je prvo dete dobio 1925. Ostoja je imao šestoro…
РТРС, 12.9.2016, Београд: Представљена монографија о страдању Српкиња у протеклом рату
У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ данас је у Београду промовисана монографија Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату страдало је више од 2.800 жена српске националности, више од 800 их се водило као нестало, још се трага за 315 жена, а…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 2.6.2018, Успон до орловог гнезда и повратак српског ратника
О томе сведочи и проглас српске Врховне команде пошто су њене јединице обавиле овако тежак задатак: „Јунаци, заузели сте орлово гнездо, силну тврђаву и сву наду непријатељеву, заузели сте Кајмакчалан...”
Срби, ви сте први отворили пут, ви сте најзад видели наше непријатеље у бекству. Овим речима обратио се командант свих савезничких трупа на Солунском фронту, француски генерал Морис Сарај, победницима борбе на Кајмакчалану, једне од најсуровијих битака у Великом рату, али и најславнијих победа српске војске у њеној новијој историји. На овом неприступачном месту пало је око 4.600 Срба, углав[...]
Глас Српске. СРНА, 11. 5. 2024, Болна исповијест Милке Ковачић: Посмртни остаци мог супруга Божидара укопани у Поточарима
Предсједник Удружења породица несталих Братунац - Сребреница Милка Ковачић вјерује да су посмртни остаци њеног супруга Божидара, за којима трага већ 32 године, укопани под туђим именом у Меморијалном центру у Поточарима.
Ковачићева је рекла Срни да се у Поточарима, без ичије контроле, укопавају сви посмртни остаци који су пронађени на подручју Сребренице како би била намирена "задата" цифра од 8.372 бошњачке жртве, колико је уписано на камену у Меморијалном центру.
Она је навела да је обишла многе локације за које је добила информације да би ту могли да буду укопани посмртни остаци њеног[...]
Политика, 26.4.2017, Ана Међо, библиотекар у пензији: Бекство из логора „Сајмиште”
Јављам вам се поводом дописа „Скрајнути споменици и необележени локалитети”, објављеног у овој рубрици 13. марта 2017. Захваљујем се аутору текста на подсећању јер је и мој отац провео шест месеци у логору „Сајмиште” на Сави у Београду.
Постоји слика у књизи „Дани смрти на Сајмишту”, на којој је група логораша, на страни 48, пред транспорт у Немачку, на којој је и мој отац Илија Кнежевић. Он и његов друг Стева Поповић из Белегиша, као млади момци, у раним двадесетим, радили су на најтежим пословима утовара и истовара песка и шљунка на Дунаву. Радили су по цео дан без хране и воде. Оне који [...]
![Магазин Седмица, 3. 6. 2020, Српским стазама Албаније – Биљана Живковић - интервју [из Архиве] Фото](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28348-350x200-no.jpg)
Магазин Седмица, 3. 6. 2020, Српским стазама Албаније – Биљана Живковић - интервју [из Архиве] Фото
Скадар је био стратешки град, а био је наш, српски, више од шест вјекова.
Када уђете у Скадар-тврђаву ви идете поплочаним стазама, древним камењем. Идете предачком историјом. Са десне стране једног ходника, као дела тврђаве, постоји зид где је зазидана Гојковица-млада. Пролазећи туда човек дотиче нашу најсуптилнију историју
Биљана Живковић, публициста и писац; аутор је репортажа, чланака, записа, путописа, интервјуа са личностима из свијета дипломатије, политике, историје, философије. Од њених књига (15) издвајају се историјско-документаристичка дјела Јасеновац и сребренички мит и Исповести[...]
Б92, Бета, 13.02.2018, УНС: Шести пут срушена спомен-табла несталим новинарима код Ораховца
Спомен плоча постављена у знак сећања на отете новинаре Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића порушена је и однесена шести пут, саопштило је данас Удружење новинара Србије (УНС).
Непознати починиоци поломили су обележје и однели га, а око места где је било налази се велика количина костију, највероватније животињског порекла, саопштава УНС.
Како је наведено, новинари Будимир Ничић и Живојин Ракочевић уклонили су кости које биле постављене где је била табла, а на десетак метара испод обележја налази се велика гомила животињских остатака. УНС и Друштво новинара Косова и Метохије (ДН[...]
