За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Војвода Путник на врху Канаде
Хиљаде српских топонима постоји широм планете, један је посебно занимљив и необичан: Планина у Алберти 1918. “крштена” у част српском војсковођи. Путник је висок 2.940 метара ДРЖАВА Канада, покрајина Алберта, стеновити венац Кананаскис и на њему планина – Путник! Име је добила баш по српском војводи Радомиру Путнику. И тако…
Политика, Танјуг, 17.5.2017, Сто година од смрти војводе Радомира Путника
Поводом обележавања стогодишњице смрти војводе Радомира Путника, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и градски менаџер Горан Весић су положили венце на споменик војводи Путнику на београдском Новом гробљу. „Војвода Радомир Путник је најистакнутији део једне победничке и бескрајно храбре генрације. Он је модернизовао српску армију,…
Вечерње новости, 16.5.2017, Сећање на страдање породиља
Обележје на Студентској поликлиници у Београду НА ПЛАТОУ испред Завода за здравствену заштиту студената у Београду у уторак је свечано откривено спомен-обележје жртвама погинулим у савезничком бомбардовању 16. априла 1944. године. Мета тадашњег напада било је једно од највећих београдских породилишта. – Ову зграду, прелепе спољашњости и бурне прошлости, историја…
Глас Српске, 16.5.2017, Тузланска колона мрља на лицу правде
Бијељина – Не прође ниједан дан да не помислим на благи лик мог Боре, који је имао само 21 годину када је убијен у Тузланској колони, а рану на срцу ми раздире то што данас не могу ни свијећу да му прислужим тамо гдје је издахнуо. Ово је јуче на…
СРНА, 13.5.2017, Изрежирани злочин – Увод у етничко чишћење Срба
У „Тузланској колони“ убијена су 132 војника и цивила, а Тузла ћути и након 25 година брани налогодавце злочина и скрива још три масовне гробнице са 78 тијела, тврди аутор књиге „Тузланска колона“ Драган Мркајић. БИЈЕЉИНА, 13. МАЈА /СРНА/ – Масакр војника ЈНА у Тузланској колони 15. маја 1992. године…
Вечерње новости, 14.5.2017, ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ЛОГОРАША: Најгори је био дан који сване [Мапа]
Велимир Павловић (96), интернирац у Норвешкој, уочи 75 година од прогона Срба у ову земљу. Од 5.000 српских заробљеника у логору „Карасјок“, у првој години њих 72 одсто брутално убијено У НОРВЕШКОЈ се следећег месеца обележава 75 година од доласка српских ратних заробљеника у ту земљу. Од 4.268 идентификованих мученика…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, РТРС, 10. 6. 2023, Патријарх Порфирије освештао Спомен-капелу на Војном гробљу у Маутхаузену, присуствовао и Додик
Патријарх српски Порфирије освештао је Спомен-капелу Светих српских новомученика на Војничком гробљу у Маутхаузену на коме је сахрањено хиљаде српских војника и цивила.
Одржана је и Света архијерејска литургија коју је служио патријарх Порфирије.
Патријарху су саслуживали митрополити дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије, епископи браничевски Игнатије, брегалнички Марко, славонски Јован, аустријско-швајцарски Андреј, осјечко-пољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, хумски Јован и хвостански Алексеј.
Председник Републике Српске Милорад Додик поло[...]
Политика, 5.6.2016, Дан сећања на највећу трагедију Смедерева
Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је кратер пречника педесет и дубине око девет метара – 5. јуна 1941. страдало је више од половине грађана
Од 2.400 кућа у Смедереву само је 25 остало неоштећено.
Смедерево – Писак локомотиве на Железничкој станици и црквена звона, тачно у 14 сати и 14 минута, јуче су на трен зауставили Смедерево и подсетили грађане на кобни тренутак пре 75 година, кад је град за неколико секунди сравњен са земљом експлозијом муниције у Деспотовој тврђави.
Тај 5. јун 1941. године сматра се највећом трагедијом у вишевековн[...]
Глас Српске, 29.4.2020, Дахау - смрт са стотину лица
Дахау - Америчке снаге у Другом свјетском рату ослободиле су 29. априла 1945. године најстарији њемачки концентрациони логор Дахау, који су нацисти основали 1933. године - у њему је убијено око 70.000 људи, укључујући 6.000 Југословена, а највише Срба.
Дахау је био нацистички концентрациони логор и први отворен у Њемачкој. Налазио се на мјесту напуштене фабрике муниције код средњовјековног града Дахауа, 16 километара сјевероисточно од Минхена у Баварској.
Логор је отворен у марту 1933. и био је први “редовни” концентрациони логор који је основала коалициона влада национал-социјалиста и Њ[...]
![Вечерње новости, 23-24, 8. 2012, Павле Џелетовић Иванов: Гестапо нуди државу, молба Химлеру [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25006-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 23-24, 8. 2012, Павле Џелетовић Иванов: Гестапо нуди државу, молба Химлеру [из Архиве]
Немци за два дана разоружали Дучеове снаге и формирали своју власт. „Велика Албанија“ примарни циљ Друге призренске лиге
КУЈУЋИ планове о „Великој Албанији“, сепаратисти на Косову и Метохији формирали су у Другом светском рату злогласну СС дивизију „Скендербег“. Ова квислиншка јединица, под патронатом Хајнриха Химлера, није била дугог века, али је иза себе оставила крваве трагове.
Када је 8. септембра 1943. године капитулирала Мусолинијева фашистичка Италија квислинзи на Косову и Метохији дошли су у врло незавидан положај и зато је било потребно да предузму брзе и ефикасне акције. На то их ј[...]
![Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24683-350x200-no.jpg)
Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]
Мирослав Величковић пронашао и уредио око 400 гробова јунака из Великог рата
Камена обележја које је истражио и пописао на старом градском вечном почивалишту, подигнута су у част неких од легендарних 1300 каплара, 25 носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, 40 одликованих Орденом Белог орла, 57 носилаца Албанске споменице, 35 јунака из редова легендарног Гвозденог пука...
Ниш – Прочитавши огромну грађу о збивањима и људима из периода Првог светског рата (1914–1918), Нишлија Мирослав Величковић, електротехничар по занимању, својим истраживањима обогатио је српску историју. Објавио је књиг[...]
