За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 2.6.2017, У Мађарској пронађена србуља из доба Немањића
Реч је о делу „Празнични минеј“ из друге половине 13. или прве половине 14. века, коме се после нацистичког бомбардовања Србије изгубио траг све до 1961. године. Истраживач црквеног архива Старе цркве у Пироту Жељко Перовић, скидајући столетну прашину са заборављених и досад неистражених црквених списа саборног пиротског храма –…
СРНА, 1.6.2017, Масакр у Ледићима. у коме су убијане и бебе, и даље без опужнице
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. ЈУНА /СРНА/ – У селу Ледићи, код Трнова,…
Последње речи јунака са Кошара: За ову земљу вреди умрети
Са родитељима Тибора Церне (20), чије ће херојско дело у борби бити заувек запамћено. Свесно се жртвовао, устао из рова као мета, да би саборци лоцирали непријатељског снајперисту ОВЕ брезе засадио сам после 3. маја 1999. године. Тога дана смо, моја Ката и ја, сахранили сина. Заправо, засадили смо четири… Искра, 27.5.2017, СТИДЉИВО ИЗВИЊЕЊЕ: Тибор Церна или како се увек огрешимо о хероје
Ако хероји наког преласка у легенду могу да посматрају како се од њих опраштамо, онда сигурно умиру поново, далеко теже и болније него први пут. Готово да је правило да се о наше хероје огрешимо колико одмах чим уочимо њихову јуначку кончину и да неправду не исправљамо дуго, дуго. У…
Политика, Танјуг, 30.5.2017, Португалски генерал Карлос Бранко: Није било геноцида у Сребреници
ЛИСАБОН – Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко у мемоарима „Рат на Балкану” сматра да нема сумње да се у Сребреници није догодио геноцид јер није постојао предумишљај. Он је у књизи изнео своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. године. Бранко се од 1994. до 1996.…
Јадовно, 12.5.2017, Зар Срби и Роми нису страдали на старом Сајмишту?
Реаговање поводом изложбе „Јадовно – Јасеновац – Козара – Сајмиште“ отворене 21. априла у београдској галерији „Прогрес“, у организацији Музеја жртава геноцида из Београда. Народи, који негују културу сећања, о страдалим сународницима, тачно, одређеног дана, неизоставно, сваке године,у континуитету се присећају великог националног страдања. Јевреји 27. јануара, а Јермени 24.…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 2. 1. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Сатански пир на Дубичком мосту
За време Наполеонове Илирије (прва деценија 19. века) изграђен је дрвени мост на реци Уни који је спајао Босанску и „каурску” Дубицу (Банија). После Туђманове „Олује” ова насеља су преименована у Хрватску Дубицу, на левој страни реке и Козарску Дубицу, на десној страни реке.
У априлу 1941. године нацистичка Немачка је окупирала Југославију. Терор и злочини над Србима су почели током првих месеци окупације и постојања НДХ. Народ Босанске Крајине диже се на устанак у јулу 1941. године. Подручје Козаре – простор између река Гомјенице, Саве, Уне и Врбаса – било је једно од најснажнијих жаришта [...]
Глас Српске, 16. 2. 2025, Данило Илић, спона свих генерација младобосанаца
Овог мјесеца навршило се 110 година од погубљења Данила Илића, Вељка Чубриловића и Михајла - Мишка Јовановића, тројице припадника "Младе Босне" и учесникâ Сарајевског атентата.
Тројица мученика, противно законима Аустроугарске, тајно су сахрањена да њихови гробови не би постали мјеста ходочашћа и подстицала народ да их слави као јунаке.
Мане Крнић, професор цртања у Учитељској школи, тражећи пејзаже за сликање, у близини села Нахорева, од сељака је сазнао да је један младић из млина у којем је преспавао у ноћи између 3. и 4. фебруара 1915. године видио полицајце како копају раке. Послије Прв[...]
Срна, 24.5.2016, Коњиц: Сјећање на страдање Срба из села Брадина
Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина одржаће сутра помен у знак сјећања на страшни дан прије 24 године када су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага спалили ово и околна села. Тада су злочинци на најбруталнији начин убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а Храм Вазнесења Господњег запалили и срушили.
Покровитељ овогодишњег обиљежавања страдања Срба из Брадине јесте предсједник Републике Српске Милорад Додик.
У обновљеном Храму Свету архијерејску литургију требало би да служи Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморс[...]
Политика, 27.9.2016, Хероји отаџбине остали верни заклетви
За вечни спомен и незаборав хероја, Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца представило је у Дому војске монографију „Хероји отаџбине”, новинара и публицисте Новице Пешића. Књига је изашла 25 година после херојске погибије официра Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су свесно жртвовали своје животе у одбрани војног складишта наоружања, муниције и војне технике Барутана у Бјеловару у Хрватској.
– Милан Тепић био је командант складишта које је данима било у непријатељском окружењу. У одсудном тренутку он није желео да се преда, нити да складиште пре[...]
Спутњик Србија, 16.9.2021, Исповест из гораждевске куће ужаса: Из логора Едина Врање изашао сам са 39 килограма
Униформу натопљену крвљу скинули су ми у гораждевској болници, пре него што ће ме оперисати - на живо. Следеће чега се сећам је самица смештена у подруму логора. Напољу ноћ, зима, минус 22, дрхтим испод танке плахте. До мене допиру јауци, присећа се Радован Богојевић који је искуство логораша стекао у Босни и Хецеговини - крај 20. века
Хапшење Едина Врања, високог службеника Федералне управе полиције Босне и Херцеговине, које је подигло политичко Сарајево на ноге, спремно да га брани до последњег „дипломатског гафа“, нит је која би могла да одмота клупко неистражених злочина почињених над Срб[...]
