Политика, 3. 1. 2008, Рехабилитован Благоје М. Крушић

Благоје М. Крушић (1880-1944) Фото: PrviSvetskiRat.rs

Никшић – Благоје М. Крушић (56), из села Горња Топоница, био је жртва политичког прогона тадашње државне власти према политичким неистомишљеницима.

Захтев за рехабилитацију који је поднео Жељко Зиројевић, историчар и публициста из Новог Београда, основан je, наведено је, између осталог, у решењу рех. бр. 19/07 од 13. 7. 2007. које је донео Окружни суд у Нишу у већу судија којем председава судија Новица Стефановић. У мају 1944. године именовани је стрељан од стране НОП-а, ван икаквог уређеног поступка, и није донета никаква административна или судска одлука о његовом кажњавању. Ово говори о репресији, насиљу и самовољи тадашњих државних власти, као искључиво политички и идеолошки мотивисаној осуди и санкцији, наведено је, између осталог, у образложењу решења.

Рехабилитовање бившег жандармеријског наредника, одликованог бројним медаљама за заслуге у балканским и Првом светском рату, његови унуци дочекали су са олакшањем. Кажу да је њихов деда убијен на правди Бога.

Драган Крушић, протојереј, истиче да је неправда исправљена након више од шест деценија, али кости славног претка, на кога су поносни, још нису пронашли. Опљачкана су и његова ратна одликовања.

Благоје М. Крушић је носилац златног ордена Карађорђеве звезде, руског Георгијевског крста, француске војне медаље са мачевима, две Обилића медаље за храброст, четири споменице за учешће у ратовима од 1912. до 1918, међу којима и Албанске. Био је припадник комитских чета на чијем челу је био војвода Танкосић, као борац Гвозденог пука „Књаз Михаило“ рањен је пет пута, каже протојереј Крушић и подсећа да је краљ Александар, на положају код Црне Реке 14. марта 1917. године, са својих груди скинуо Карађорђеву звезду са мачевима и даривао је Благоју.

Све се то одигравало, прича протојереј, пред очима славног војводе Живојина Мишића и других српских јунака. Њему је и француски генерал Гијом, за заслуге у балканским ратовима, лично уручио француско војно одликовање, медаљу „Милитар“ која се додељивала најзаслужнијим војницима, а установљена је 22. јануара 1852. године.

– Ми, потомци из Бањана, наставићемо да тражимо кости нашег претка који је живот трагично окончао маја 1944, недалеко од куће. Поносни смо на његово дело – истиче протојереј Крушић.

О извршењу смртне казне постоји потврда Одсека унутрашњих послова при ГНО Ниш од 12. 11. 1946. у рејону Горње Топонице код Ниша. Из ње се види да је Благоје Крушић, према подацима којима располаже Одсек, стрељан од стране НОП-а као припадник и агент организације Драже Михаиловића.