СРНА, Вести, 29.4.2018, Принцип је био југословенски, а не српски националиста

Гаврило Принцип Фото: Архива / МИП Србије

Покрет Млада Босна настао је из бунта омладине сачињене углавном од ђака свих нација поријеклом са села, која је од рођења осјећала тешко бреме аустроугарске окупације и власти, истиче директор Архива Србије Мирослав Перишић.

БЕОГРАД, 29. АПРИЛА /СРНА/ – Гаврило Принцип је био југословенски националиста, који је тежио уједињењу јужних Словена, а не терориста и српски националиста, истиче директор Архива Србије Мирослав Перишић.

Он за Срну објашњава да „цијела прича око тога да је Србија изазивач Првог свјетског рата, па и више ратова, има рањиво мјесто – а то је да мали народи не могу да изазову велики рат“.

„Да ли постоји ико озбиљан ко би могао да размишља у правцу да је судбина света 1914. године била у рукама Николе Пашића /премијера Србије/, поред толико царева, великих сила и војски, модернизације наоружања, војне индустрије и удесетостручених војних буџета великих земаља, бар деценију пред Првих светски рат“, наглашава Перишић поводом сто година од смрти Гаврила Принципа.

Он наводи да је Принцип био „дијете села“, да је растао у тешким условима, много читао, образовао се и „увиђао да аустроугарска власт у анектираној БиХ није могла да управља нечим што је била замјена за демократију тог доба“.

Покрет „Млада Босна“, како подсјећа Перишић, настао је из бунта омладине сачињене углавном од ђака свих нација поријеклом са села, која је од рођења осјећала тешко бреме аустроугарске окупације и власти, а преко стране литературе сазнавала како изгледа свијет и борба за већа права.

У прилог томе говори и документ немачког порекла – писмо начелника немачког Генералштаба начелнику аустроугарског Генералштаба из 1913. године, где, између осталог, каже да је његов став да неминовно мора доћи до рата између Германа и Словена.

Он наводи да је потребно да се сви народи германског духа припреме, али да би било добро да повод за тај рат дође од Словена. Tај документ доказује да је исписиван жељени сценарио, каже Перишић.

 

„Омладина у БиХ била је загледана у Србију, због тога што је Србија у то време била независна држава, имала своје институције и парламентарни живот, слободну штампу и била љубоморна на своју државност и независност, те спремна да обезбеди своју будућност, за коју је много жртвовала у прошлости“, истиче Перишић.

У тренутку када је извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, како каже Перишић, Гаврило Принцип био је деветнаестогодишњак непоколебљивих увјерења, под снажним утицајем литературе и са изузетно израженим осјећајем за социјалну правду.

Он наводи да постоји много индиција да је Аустроугарској било у интересу да се тај атентат догоди и да је располагала информацијама да би се то могло догодити, али није реаговала, јер јој је био потребан повод за рат за који се дуго припремала.

„У прилог томе говори и документ немачког порекла – писмо начелника немачког Генералштаба начелнику аустроугарског Генералштаба из 1913. године, где, између осталог, каже да је његов став да неминовно мора доћи до рата између Германа и Словена.

Он наводи да је потребно да се сви народи германског духа припреме, али да би било добро да повод за тај рат дође од Словена. Tај документ доказује да је исписиван жељени сценарио“, каже Перишић.

Због чега је пуцањ у Сарајеву послужио као повод за рат – јесте питање које је, како наводи Перишић, скинуто са дневног реда у науци, јер су га и домаћи и страни историчари одавно дефинисали само као повод за Први свјетски рат.

„У периоду који је претходио Сарајевском атентату у свијету се догодило више од 90 атентата на премијере, цареве, краљеве и значајне политичке личности и ниједан од тих атентата није изазвао рат“, подсјећа Перишић.

Он наглашава да припадници Младе Босне не могу бити означени као терористи, како их данас у политички мотивисаној ревизионистичкој литератури на Западу називају историчари попут Кристофера Кларка.

„Tо је потпуно бркање појмова, терминологије и контекста историјских догађаја“, објашњава Перишић за Срну.

Он упозорава да се јављају произвољна и неоснована мишљења да је Гаврило Принцип изазвао Први свјетски рат у коме је погинуло око 9,5 милиона војника и пет милиона цивила, а да иза њега стоји српска влада.

Како истиче Перишић, за то не само да не постоји доказ, него ни разумно објашњење, јер Србија је тек стекла независност и изашла из балканских ратова и „апсолутно јој није било до рата, јер је била исцрпљена и економски, и војно, и демографски“.

„Србија је, на неки начин, већ у дугом историјском периоду, проглашена за неког криминалца са великим досијеом. Поготово данас имате неколико генерација политичара на Западу који су формирани у том смислу да историја није потребна, да је треба заборавити, да прошлост није важна и да се треба окренути будућности“, напомиње Перишић.

Ти ставови, међутим, долазе из држава у којима се веома води рачуна о музејима, архивима, споменицима историјским личностима, а у некима су и споменици војсковођама, „који су ко зна колико злочина починили у колонијама“.

Гаврило Принцип ухапшен је одмах након атентата на Франца Фердинанда, 28. јуна 1914. године.

Будући да је имао 19 година, те да према аустроугарским законима није могао да буде осуђен на смрт у тим годинама, осуђен је на робију од 20 година, коју је издражаво у затвору Tерезину, у Чешкој.

Боловао је од туберколозе, а био је, како наводи Перишић, изложен стравичним мучењима у оковима.

Гаврило Принцип умро је 28. априла 1918. године, мало прије завршетка Првог свјетског рата.
Разговарала: Јованка НИКОЛИЋ