Vesti onlajn, 15.9.2020, Slavonija: Bunari puni poklanih Srba

Црква Светог Георгија, Кусоње, зима 2009, после разарања у прогону Срба 1991-1995. године Фото: Википедија

Predsednik Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula ocenjuje da je na prostoru Hrvatske, mimo koncentracionih logora i zatvora, najmanje hiljadu lokacija na kojima su još neidentifikovane i neekshumirane žrtve ustaškog terora.

– Reč je o raznim jamama i seoskim bunarima, u koje su ustaše ubacivale pobijene Srbe. Najveći broj tih mesta do danas nije popisan, niti su žrtve odatle eshumirane. Zato pozivam vlasti u Hrvatskoj da u tom poslu ne prave razliku, a srpske porodice koje još nisu došle do tela stradalih tokom trajanja NDH da to učine ili pojedinačno ili organizovano – kaže za „Vesti“ Džakula.

On je pre tri nedelje uputio zvaničan zahtev Ministarstvu branitelja Vlade Hrvatske koje se bavi ovim pitanjem da eshumiraju tela iz četiri bunara u selima Dereza i Kusonje kod Pakraca, gde se već 78 godina nalaze posmrtni ostaci žrtava ustaškog pokolja.

„U naselju Dereza stradanje i pokolj meštana se dogodio 4. avgusta 1942. godine, a žrtve su većinom bačene u dva seoska bunara, dok se u Kusonjama stradanje i pokolj meštana dogodio 13. avgustra 1942. godine, te su i ovde žrtve bačene u dva bunara, a deo žrtava je živ zapaljen u crkvi Svetog Georgija u Kusonjima. U dosadašnjem periodu žrtve nisu ekshumirane i dostojno sahranjene. Među žrtvama se nalazi i desetak članova moje porodice sa majčine i očeve strane“, naveo je Džakula u dopisu na koji mu je početkom ove nedelje iz Ministarstva branitelja odgovoreno da će zahtev biti uzet u razmatranje.

Ministar branitelja Tomo Medved je, komentarišući ovaj zahtev, objasnio da će ta procedura potrajati oko šest meseci jer je potrebno prikupiti sva saznanja o žrtvama i lokaciji njihovog stradanja, a zatim je neophodno da državno tužilaštvo izda saglasnost za ekshumaciju.

On je ovog vikenda u Otočcu prisustvovao ispraćaju posmrtnih ostataka 15 hrvatskih civila ubijenih septembra 1946. godine od, kako je objasnio, tadašnje Ozne. Medved je rekao da je u Hrvatskoj registrovano više od hiljadu mogućih grobnica sa Hrvatima „koje su likvidirali partizani odnosno komunističke vlasti samo zato što su Hrvati“.

Veljko Džakula kaže za „Vesti“ da je ministar Medved prethodno najavio ekshumaciju svih žrtava tokom i posle Drugog svetskog rata.

– Međutim, on je krenuo u taj posao tako što je prvo ekshumirao oko 800 ustaša i civila koji su se sa njima povlačili nakon kapitulacije NDH. Da se razumemo, svaka žrtva mora da ima istovetan status, a posebno one koje su ubijene bez suda i presude, kao što je to činjeno posle rata sa ustašama. Ali, činjenica da je dželat u jednom trenutku postao žrtva ne opravdava njegova ranija dela. I ti ljudi koje su ustaše pobile i pobacale na znana i neznana mesta takođe imaju pravo na dostojanstvenu sahranu – kaže Džakula.

Prema njegovim rečima, širom Hrvatske je najmanje 1.000 lokacija na kojima se i dalje nalaze posmrtni ostaci žrtava ustaškog pokolja tokom rata.

– Ne postoji selo na Kordunu ili Baniji a da u barem jednom bunaru nisu i dalje žrtve ustaške kame. U Derezi su ustaše pobile i bacile u dva lokalna bunara 75 ljudi, uglavnom dece i žena. U Kusonjama su zaklane bacali u bunare, ali najviše njih su zatvorili u crkvu i žive spalili. Sve one koje nisu pobili oterali su u Jasenovac, Staru Gradišku, Sisak, Jastrebarsko ili neki drugi koncentracioni logor u sastavu NDH – ističe Džakula i dodaje da je zato važno da potomci žrtava podnesu zahtev za ekshumaciju.

– Srpski i hrvatski istoričari licitiraju s brojem ubijenih u Jasenovcu i drugim logorima, ali i dalje je potpuna nepoznanica koliko je ljudi stradalo u svojim selima, na svojim kućnim pragovima, a da se njihove kosti do današnjeg dana nalaze u bunarima, jamama ili drugim mestima – naglašava Džakula.

Podrška inicijativi

Džakulinu ideju su podržali i predstavnici Srba u Hrvatskoj.

Nikola Ivanović, zamenik gradonačelnika Pakraca i predsednik VSNM Požeško-slavonske županije, kazao je za zagrebačke „Novosti“ da će se „u okviru pokrenutog procesa pomirenja otvoriti i tema srpskih žrtava iz Drugog svetskog rata“.

Mirjana Bilopavlović, predsednica pakračko-lipičkih antifašista, ocenila je za zagrebačke „Novosti“ (list srpske zajednice u Hrvatskoj) da je važno utvrditi činjenice i naći grobna mesta žrtava kako bi se izbegla manipulacija brojem stradalih.

Krvavi avgust 1942.

Srbi iz okoline Pakraca stradali su tokom krvavog avgusta 1942. godine, kad su ustaše pobile više hiljada Srba ovog kraja.

Na spomeniku žrtvama u Derezi koji je obnovljen 2006. godine stoji:

„Dana 4. avgusta 1942. godine ustaški zločinci su nakon zverskog mučenja, klanja i ubijanja pobacali u obližnje bunare 120 muškaraca, 64 žene, 37 muške i 28 ženske dece (249). Oterano je u logore i pobijeno 39 muškaraca, 67 žena, 38 muške i 37 ženske dece (181). Za trajno sećanje na pale žrtve obnovljen spomenik podiže narod sela Dereza.“

U Kusonjama je pobijeno oko 520 Srba iz Kusonja, Dragovića i Čaklovca, kao i izbeglica s Kozare, dok je oko 360 muškaraca i žena odvedeno u logore iz kojih se većina nikada nije vratila. U selu Sloboština kod Požege ustaše su pobile 1.368 Srba civila, od kojih su oko 1.100 bilo izbeglica s Kozare.

Đorđe Barović – Vesti