РТ Балкан, 1. 2. 2023, Зоран Шапоњић: Попис на Косову 2023, печат на трагичну судбину једног народа

Над тим гетом лежи сенка привремености и стална претња која се развија од „ситне“ институционалне репресије до рањавања деце на Бадњи дан ове године. Гето није будућност, али ових двадесет година и сада он је једина могућност да се сачува једна заједница која је фактички била осуђена на нестанак. Она чува и баштини, и у њеном власништву су најзначајнија остварења наше средњовековне цивилизације. Ми овде чувамо, често својим животима, српски Нотр Дам – Високе Дечане, или Богородицу Љевишку – српску Сикстинску капелу“, каже Ракочевић.

 

Једна од ретких светлих тачака у овим бројевима јесте она о броју новорођених беба у три српска породилишта на Косову и Метохији, у – Косовској Митровици, Грачаници и Пасјану код Гњилана.

 

Само у овом последњем које је у Косовском Поморављу где је некада живело око 100.000 Срба, а данас их је вишеструко мање, од 2015. године када је породилиште отворено, до данас је рођено више од 1.000 беба. У Грачаници је 2021. рођено 217 беба, у 2022. – 287, у Косовској Митровици претпрошле године 424, прошле 482 бебе.

„Срба у гетима јужно од Ибра има између 80 и 85 хиљада, што је узимајући у обзир, све околности огроман број. Антигва и Барбуда, земља која је недавно повукла признање Косова, има мање становника од наших гета јужно од Ибра. Није ми познато да има неки споменик у Унеску. У гетима се дешавају три процеса: исељавање са КиМ узроковано притисцима и бесмислом; померање становништва унутар гета – из угрожених села са руба територија сеобе према мало већим срединама; рађање као опште изненађење – у гетима се рађа највећи број српске деце. Само једно село код Обилића, за које готово нико није чуо, има више деце него Црна Трава, Трговиште, Шавник или Плужине“, каже Ракочевић.

 

Колико Албанаца живи на Косову и Метохији?

Пописом из 2011. године утврђено је да на Косову живи 1.616.869 Албанаца. Председник Србије Александар Вучић изашао је 2019. са податком да је стварни број Албанаца на Косову између 1.162.000 и 1.325.000.

Политички аналитичар из Приштине Демиш Шаша пре годину дана објавио је процену да је у периоду од 10 године, од 2008. до 2018. око 300.000 људи са Косова емигрирало у земље Европске уније. Шеф ДСК Љумир Абдиџику, крајем прошле године изјавио је да је током 2022. више од 49.000 грађана Косова, 134 дневно, или око 1.000 месечно, добило радне визе и иселило се са Косова у европске државе.

 

Биће занимљиво, што се тиче Албанаца, и како ће званична статистика Агенције у Приштини третирати десетине хиљада људи који су у међувремену добили радне визе, одселили се у земље западне Европе.

 

Професор Мимоза Души са Универзитета у Приштини недавно је изјавила да ће „субјекти пописа бити грађани који дуже од 12 месеци живе на једној локацији“, али и они који „планирају да дуже од 12 месеци живе на једној локацији“! По њеном ставу, сви који „ван Косова живе 12 месеци неће бити пописани“!

Са друге стране, према подацима Агенције за статистику Косова, из године у годину опада и стопа природног прираштаја у покрајини. Тако је 2016. на Косову било 14.170 више рођених него умрлих, ова бројка у 2017. је – 13.732, у 2018. – 12.770, а у 2019. – 11.238. Опада и стопа фертилитета (број живорођене деце по жени) па је ова стопа 1990. године била на Косову 3,59, 2011. – 1,99, а сада је 1,66.

Тако су подаци, о демографском буму међу Албанцима на Косову развејани суровим статистичким подацима. Они сада показују да је стопа фертилитета на Косову и Метохији, као уосталом и у Албанији, у границама европског просека и тек нешто мало виша него у централној Србији.

 

На „Косову“ 562.000 корисника мобилних телефона

И док је и стварни број Албанаца који живе на Косову велика непознаница, једини релевантан податак за упоређивање, онај са пописа 2011. године, о 1,6 милиона Албанаца, неки унакрсни подаци увелико доводе под велики знак питања.

 

Тако се у „Светском алманаху“, (CIA World Factbook) из јула 2017. године наводи процена да је те године на Косову било 1,9 милиона становника, али и тек 562.000 регистрованих корисника мобилне телефоније. Статистика ЦИА на основу просте математике закључује да на 100 становника Косова долази тек 31 мобилни број и ту одмах у очи пада да нешто није у реду.

 

Пошто се број регистрованих корисника мобилне телефоније не може лажирати, сваки број мора бити регистрован, и ако се у обзир узму подаци Светске банке засновани на информацијама Међународне телекомуникационе уније да је светски просек у 2016. био 100,68 мобилних на 100 становника, испада да на Косову нешто дебело није у – статистици! Ако је број корисника мобилних телефона стваран, и није га могуће лажирати, закључак је да је проблем у – броју становника!

Наиме, косовски 31 мобилни телефон на 100 становника испод је чак и Сомалије у којој бесни рат где је 46 мобилних на 100 становника, и далеко, далеко испод просека за овај део Европе где је, рецимо, у Босни и Херцеговини 2016. године било 97 мобилних на 100 становника, у Хрваткој 105, Црној Гори 166, Србији 130, а у Македонији у којој живи велики број Албанаца – 99!

 

Пошто је мала могућност да је ЦИА погрешила у овој статистици, односно у броју бројева мобилних телефона регистрованих на Косову, испада да је једина преостала могућност да је број становника на Косову очигледно мањи него што то каже званична статистика.

 

И још једна цифра указује да са бројем становника Косова који показује званична статистика нешто није у реду. Наиме, на изборима 2017. године на Косову је гласало 777.093 људи, и то са Србима и осталим мањинама!

Иначе, најновија процена Светског алманаха (CIA World Factbook) ажурирана пре неки дан говори да је на Косову 1,95 милиона људи, од тога 92,9 посто су Албанци, а 1,5 посто Срби.

Живојин Ракочевић наводи да се попис који спроводи Приштина не може се узети озбиљно, јер како може да вас пописује неко ко, у највећој мери, настоји да не примећује да постојите, или признаје да постојите само ако личите на њих и њихову власт. Што се тиче самих Албанаца, како каже, и ту влада потпуна конфузија, бирачки спискови, број становника, број корисника мобилних телефона показују потпуно различите податке. Стручњаци за демографију, често говоре да од 1945. до дана данашњег нема сигурног и потпуног пописа на КиМ.

 

Протеклих двадесет година, како наводи, стотине хиљада људи из Македоније, Албаније, Косова, Црне Горе и југа централне Србије имају лична документа ових ентитета и „преливају се“ по потреби из једног у други.

 

Тако су косовски Албанци са документима Црне Горе дали огроман допринос референдуму за оцепљење ове државе. Изнад свега тога је процес сеобе Албанаца на запад. Поједине западне амбасаде у Приштини годишње добијају стотине хиљада захтева за визу, а процена Уједињених нација говоре да би близу 80 одсто Албанаца истог тренутка напустило Косово када би било у могућности. Сви ови подаци и парадокси повећавају унутрашње атагонизме и мржње, често усмерене према онима који сада живе у гету и чекају слободу“, закључује Живојин Ракочевић.

 

 

 

Зоран Шапоњић