Миливоје Иванишевић Фото: Срна
БЕОГРАД, 21. МАРТА /СРНА/ – Нова књига директора београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку историчара Миливоја Иванишевића, која на око 460 страна обрађује страдања Срба на сарајевским стратиштима, требало би да изађе из штампе за мјесец дана.
„Књига описује околности и живот Срба у Сарајеву током рата који ја карактеришем као живот Јевреја у Берлину за време Другог светског рата“, рекао је Иванишевић Срни.
Иванишевић је навео да књига носи радни назив „Српска стратишта Сарајева„, предговор је написала професор Смиља Аврамов, а требало би да изађе у издању „Хришћанске мисли“, чији су чланови уређивачког савјета Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Његово преосвештенство владика Атанасије, академик Матија Бећковић.
Напомињући да је страдање сарајевских Срба почело убиством српског свата Николе Гардовића, он је навео да књига има девет поглавља као што су поглавља о масовним убиствима Срба, убиство шесточлане сарајевске породице Ристовић, те убиства многих српских породица у сарајевским насељима.
„Масовних стратишта где су извршени масовни злочини над Србима у Сарајеву било је 56. Укупно су у Сарајеву биле 7.744 српске жртве, а у књизи су имена и презимена, година и место рођења и време убиства“, рекао је Иванишевић.
Он је додао да, када је ријеч настрадалим сарајевским Србима, изузетно велики проценат чине жене, чак 15 одсто, док је врло висок проценат настрадалих Срба од хладног оружја и у логорима.
„Нешто више од 3.600 лица су одговорна за страдање Срба, али мање од пола процента њих је кажњено“, истакао је Иванишевић.
Он наводи да књига садржи и поглавља о логорима, о снајперским дејствима и дејствима НАТО на српским територијама Сарајева, о употреби цивилних објеката у ратне сврхе.
„Књига садржи и изјаве 15 сведока који су преживели логоре и друга стратишта Сарајева, као и интервенције и документа Републике Српске и писма председника Српске упућена међународним и другим институцијама у којима се тражи заштита Срба у Сарајеву“, каже Иванишевић.
Он наводи да су у посљедњем поглављу књиге садржане све резолуције Савјета безбједности које се односе на БиХ, односно њих 53, од чега се више од 20 резолуција односи искључиво на Сарајево.
„Ни о једном рату који је од 1945. године вођен, Савет безбедности УН није донео толико резолуција, колико је донео поводом распада Југославије. Рат у Вијетнаму, Камбоџи, сви ратови на Блиском истоку, ниједан није проузроковао толико интересовање УН. Посебно је много резолуције о сукобима у БиХ“, рекао је Иванишевић.
