СРНА, 9.4.2018, Иванишевић: Убијено 53 одсто српског становништва

Миливоје Иванишевић Фото: Срна

Више од 90 одсто жртава убијено је хладним оружјем или спаљено, а у логорима их је много умрло од изгладњивања и инфективних болести. Усташе су биле најкрволочније, наводи предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ – Прије 77 година, 10. априла 1941. године, основана је Независна Држава Хрватска /НДХ/, фашистичка творевина у којој су сви Срби били стављени ван закона и изложени општем прогону, убиствима и геноциду, а страдало је 53 одосто српског становништва.

НДХ је заузимала подручје данашње Хрватске, БиХ и Срема, које су Хрвати прогласили својим, након што је Tрећи рајх окупирао Краљевину Југославију, а већ од првих дана оснивања почело је масовно убијање српског становништва.

Неки од најужаснијих злочина били су покољ у глинској цркви и илиндански покољи 1941. године, као и масакр у Дракулићу 7. фебруара 1942.

„Срби су убијани без обзира на узраст и пол сваког дана и на сваком месту, у својим кућама и на послу, у православним храмовима и школама, на улицама, у логорима – за Србе није било места у тој држави“, наводи за Срну предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

Иванишевић наглашава да је све што је НДХ урадила Србима, Јеврејима и православним Ромима било пројектовано још почетком 20. вијека.

„Хрватски предводници, политичке странке и покрети тада су већ увелико правили програме како да се реше Срба. У ствари, то је био прогон православног становништва, а циљ Римокатоличке цркве је био да се то становништво уклони“, каже Иванишевић.

Он истиче да је од укупне српске популације у Хрватској убијено 53 одсто, а више од 200.000 православних Срба преведено је у католичку вјеру.

„Више од 90 одсто жртава убијено је хладним оружјем или спаљено, а у логорима их је много умрло од изгладњивања и инфективних болести. Усташе су биле најкрволочније“, наводи Иванишевић.

Он напомиње да је само у логору смрти Јасеновац убијено више од 700.000 Срба, 40.000 православих Рома, 25.000 Јевреја, 1.733 антифашиста Хрвата и муслимана, 230 Рома католика, те 112 Црногораца и шест Словенаца.

Иванишевић сматра да су срамотна лицитирања о броју жртава и указује да ни од кога, осим од Срба, до сада није тражено да преда спискове својих убијених да би тиме земља која је те злочине направила – уважила жртве.

„Нико није тражио ни за Аушвиц нити за један логор у свету да се знају спискови страдалих, побијених Јевреја и припадника других народа, па да буде усвојено да је Аушвиц био масовна гробница. А од нас се за Јасеновац траже спискови, што је више него сулудо“, истиче Иванишевић.

Он подсјећа да књиге рођених и умрлих нису били у посједу државе, већ цркава, а будући да су сви православни храмови и сва документација у њима уништени – није се знало ни ко је рођен у коме мјесту, па се није могло ни ући у траг о убијенима.

„Јавила се једна госпођа, Цвијета Јокић, која нигдје није нашла податке о својој тетки убијеној заједно са своје петоро дјеце. Нестајала су читава насеља и онда после њих није имао ко да то сведочи“, објашњава Иванишевић.

Он наводи да је командант система концентрационих логора у НДХ, међу којима је највећи био Јасеновац, Вјекослав Лубурић рекао да су у Јасеновцу побили више Срба него што су то урадили Турци у средњем вијеку.

„Усташе су се хвалиле да су побиле много Срба, а хрватски партизани и комунистичко руководство гледали су да докажу да је тога много мање и да сведу на меру за коју су мислили да свет може да прогута, а да не буду окарактерисани као злочиначки и геноцидан народ“, каже Иванишевић.

Он истиче да су губици српске нације у Другом свјетском рату износили 1.707.000 убијених, а да су у документацији позната имена само око 392.000 људи.

Јованка НИКОЛИЋ