За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 3. 2. 2023, Истина о страдању Срба: Промоција књиге о Козари 9. фебруара у Лакташима
БАЊАЛУКА – Зборник радова „Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022″, која је дјело неколико историчара, писаца и новинара са подручја Републике Српске, Србије и Хрватске, биће промовисан 9. фебруара у Галерији Културног центра Лакташима, с почетком у 19 часова. Зборник садржи стручне радове историчара и публициста, те бројне фотографије и документе…
РТРС, Срна, 4.2.2023, Гујон: Важна подршка Србима из Албаније
Српска национална мањина у Албанији је веома битна матици и Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону ће учинити све како би подржали рад удружења, допунских школа језика, разне манифестације и све друго што је битно за очување српског идентитета на простору Албаније, изјавио је директор Управе Арно…
Политика, 4.2.2023, Сећање на сердара Јанка
Представници Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. положили су јуче цвеће на гробницу сердара Јанка Вукотића на Новом гробљу у Београду, одајући помен војсковођи на дан његове смрти 1927. године. Председник Савеза Иван Стратимировић обратио се поштоваоцима заслуга сердара Јанка, који су се окупили упркос ветровитом и хладном…
Б92, Српска историја, 2. 2. 2023, Војвода Угљеша Радић, страдао у норвешком логору приликом бекства, пописан као припадник партизанског покрета
Војвода Угљеша Радић, инжењер агрономије и резервни пеш. капетан 1. класе рођ. 6. јуна 1908. године у Сарајеву. Организовао четнички покрет Косте Пећанца у Топлици, а затим приступио генералу Дражи Михаиловићу. За време устанка 1941. године био је командант мањег одреда који је оперисао на Великом Јастребцу. Ухапсила га је…
Политика, 3.2.2023, Обележена годишњица смрти Алексе Шантића
Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је помен на гробу великог српског песника Алексе Шантића, који се упокојио другог фебруара 1924. године, саопштила је Епархија захумско-херцеговачка. Помену су присуствовали свештеници Мостарског намесништва, представници Српског просветног и културног друштва „Просвјета” и Српског певачког и културно-уметничког друштва „Гусле“ из Мостара. Алекса Шантић…
Политика, 1. 2. 2023, Направљена мапа логора, места страдања Срба у БиХ
Људи су пролазили голготу, начини злостављања, физичког и психичког здрав људски ум није у стању ни да замисли, каже Којић Бањалука – Прва база података са 322 места заточења у БиХ у којима су противправно затварани цивили и припадници Војске Републике Српске (ВРС) у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату објављена је на…
Не заборављамо – Памтимо
Курир, 24седам.рс, 31.8.2021, Јуначка борба три српска села у Републици Српској
ОВО ЈЕ БИО СРПСКИ СТАЉИНГРАД: 6.000 Срба било у окружењу 74 дана, на село пало више од 3.000 граната! РАТОВАЛА ЧАК И ДЕЦА!
Током свакодневних напада муслиманско-хрватских снага, бранећи нејач чија је једина кривица била што су Срби, у Смолући је погинуо 51 борац и осам цивила
Током вишевековне историје српског народа мноштво је догађаја који заслужују да буду забележени као пример одбране идентитета и родне груде, те да се о њима говори, пише и снимају, не само документарни, него и играни филмови како би младе генрације знале какву су жртву поднели њихови преци како би они данас могли слобод[...]
РТВ Добој, СРНА, 17. 6. 2024, Служен помен за укопане на заборављеном српском гробљу
У Добоју је данас служен молитвени помен и парастос на православном гробљу, које је недавно откривено и очишћено и на којем су пронађени остаци споменика из 19. вијека, а претпоставља се да су ту масовне гробнице српских интернираца из добојског логора који је Аустроугарска основала 1915. године, што ће бити предмет истраживања, изјавио је протојер-ставрофор Мирко Николић.
Николић је рекао да још немају писани или усмени траг о томе када је посљедњи пут служен молитвени помен за укопане на овом гробљу које се простире на површини од око 2,5 дунума и које је поново враћено у посјед Српске пр[...]
![СРНА, 17. 6. 2022, Организовати округли сто о стадању Срба кроз 20. вијек [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16725-350x200-no.jpg)
СРНА, 17. 6. 2022, Организовати округли сто о стадању Срба кроз 20. вијек [Мапа]
ШЕКОВИЋИ - О страдању Срба у средњем Подрињу и Бирчу кроз цијели 20. вијек треба организовати округли сто да би се ширила истина о геноцидној намјери према српском народу, рекао је Срни професор историје Жељко Ристић.
Професор Ристић изјавио је да је током данашњег историјског часа у Шековићима говорио и о страдању Срба почетком 20. вијека у Првом и Другом свјетском рату и уопште како је половином 19. вијека од Римокатоличке цркве настала антисрпска идеологија, према којој граница треба да буде на ријеци Дрини.
Он је навео да је тежиште излагања у Основној школи "Јован Дучић" било на стр[...]
РТ Балкан, 25. 7. 2024, 130 година од рођења Гаврила Принципа: Шта је Пупин говорио о Аустроугарској и Сарајевском атентату
Пупин је у згради њујоршке Опере организовао велики збор Јужних Словена и енергично говорио о аустроугарској политици према Србији, називајући је "злочиначком и криминалном"
Вест да је Гаврило Принцип убио престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву брзо је обишла земаљску куглу и стигла у Америку. Михајло Идворски Пупин још брже је реаговао. У говору на Видовдан 28. јуна 1914. у Универзитетском клубу у Њујорку, објаснио да је репресивна владавина над српским народом у окупираној Босни главни кривац и виновник трагедије и атентата у Сарајеву.
Пре тачно 130 година, 25. јула 1894, рође[...]
Вечерње новости, 10.1.2016, Миливоје Иванишевић: Злодела над Србима и дан-данас се прикривају
Историчар Миливоје Иванишевић: У последњем рату у БиХ страдало 31.000 Срба, у Првом светском око 400.000, а Другом 721.000. Демографске чињенице годинама скриване. РС је наша највећа победа у 20. веку
РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Око 1.700 Срба и даље се води као нестало, док је у овим сукобима са својих огњишта протерано њих 550.000.
Пре тога, у Првом светском рату у БиХ је страдало 400.000 становника српске националности, док их је у Другом изгинуло 721.000. Толико суров и немилосрдан в[...]
