Политика, 10. 6. 2026, Крст од крви логораша је остао на стени у Норвешкој [Мапа]

Салтдал, север Норвешке: Крст на стени Фото: Политика, архива породице Бањац

Мештани црвеном бојом обнављају овај симбол и чувају успомену на логораша Милоша Бањца и његове сапатнике из времена Другог светског рата

Козарска Дубица – У месту Салтдал, на северу Норвешке, где је Марјан Бањац из Клековаца код Козарске Дубице, заточеник нацистичког логора Ботн у Другом светском рату, крвљу брата Милоша, који је убијен 14. јула 1943. године, на каменој стени нацртао крст, живи сећање на тај трагичан догађај. После повратка из логора, у којем је био и њихов брат Милан, Марјан је потомцима испричао да је Милоша убио немачки војник по имену Цвико, којег су логораши упамтили по суровости. Он је логораше нишанио, седећи на камену, некога би поштедео, а увек, свакога дана, некога би убио. Милош Бањац, безгрешни ратар из села Клековци, није имао срећу ни Цвикину милост.

„Када га је убио, Марјан је брата, који је због тортуре, глади и тешког рада имао мање од 50 килограма, узео у наручје. Пљуштала је крв, глава је клонула и он је убрзо издахнуо, испод стене, на братовим рукама. Марјан га је спустио и његовом крвљу која је липтала на камену нацртао крст од крви“, често је Марјан, који је 2000. године умро у родном селу, о томе причао унуку Александру и другим потомцима.

Од тада Норвежани црвеном бојом обнављају овај крст и симболично чувају успомену на логораша којем до скоро нису знали ни име, ни порекло. Тако је било и овог маја. Браћу Бањце из Клековаца под Козаром усташе су у лето 1942. године у логору „Сајмиште“ предале Немцима. Одатле су возовима, бродовима, бескрајним путовањима, све до поларног круга, одведени на присилни рад, у непрегледно пространство и белину леда, снега и студени. Њихове породице, за време офанзиве на Козару, отеране су у логоре. У Јасеновцу усташе су ликвидирале троје Марјанове деце, Гојка, Марицу и Милеву, а у Славонској Пожеги Миланових шесторо, Душана, Невенка, Миливоја, Анку, Ратка и Стоју.

Мапу српских стратишта у пуном формату са навигацијом можете погледати овде

Марјанов унук Александар је из Салтдала донео комад стене, поред које је Милош убијен. У цркви у Клековцима, где су тројица браће – Марјан, Милан и Милош – крштени, као њихови преци и потомци, камен је благословио и на њему црвеном бојом крст нацртао свештеник Жељко Тошић.

„Овај камен је сведок мученичке смрти и вечни помен. Његово тело остало је у леду, крв на крсту, а душа у завичају. То је чудесан пут и чудесан круг, од Клековаца до поларног круга и назад, до родног села“, казао је месни парох након молитве. Освећени камен, од тада, представља породичну реликвију. У близини крста од крви у Салтдалу, залагањем српске заједнице у Норвешкој, Фондације „Крвави пут“ и „Нарвикцентра“, сваке године, одржава се помен Милошу Бањцу и другим српским страдалницима. Симо Брдар, сценариста, редитељ, историчар и песник, снимио је, вишеструко награђивани документарни филм „Крст од крви”, који је у свету пронео глас о патњи Козарчана на далеком и хладном северу Европе. Он је иначе дугогодишњи кустос меморијала у Јасеновцу и утемељитељ Спомен-подручја Доња Градина.

Музеј „Крвави пут“ у Салтдалу заложио се да Брдарев филм „Крст од крви“ буде увршћен у стални програм. Карина Брдар, глумица из Литваније, испред крста од крви на каменој стени прочитала је песму Симе Брдара. То је литерарна вертикала, од светог извора до крвавог крста на литици, то је прича како се бол претаче у вечност. Крст од крви, на месту где је давно исцртан, деценијама не бледи, без обзира на изложеност суровој зими и хладноћи. Карина је потом за „Политику“ изјавила да су се крст од крви Милоша Бањца на камену, на хладном северу, у Салтдалу, документарни филм Симе Брдара „Крст од крви“ и вино „Крст од крви“ Милошевог унука Александра Бањца сјединили у чудесну трилогију. Литургију у Салтдалу за Милоша Бањца, за Козарчане и друге православне страдалнике служио је Норвежанин – свештеник Српске православне цркве.

Милан Пилиповић