Комуникациони торањ на планини Лисина, општине Мркоњић Град, Шипово и Рибник, извиђање неколико сати пре него што је удар томахавака покренут са УСС Нормандија, 10. септембра 1995. године, током операције Намерна сила (Deliberate Force) Фото: Office of the Assistance Secretary of Defense – Briefing of 18 September 1995, US government agency, PD јавно власништво
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости.
Током двадесетог века, па и пре тога, отаџбина је брањена на државним границама и српски народ је знао како се то чини. Сада је све било другачије. Границе државе нису биле угрожене, а држава се распадала. Социјалистичке републике Словенија и Хрватска, а потом и Босна и Херцеговина су пламтеле од сепаратистичких покрета и захтева за самосталношћу.Они који су после Првог светског рата на коленима преклињали Србију за уједињење сада су се, привредно и политички опорављени, дрвљем и камењем сручили на Србију. Они који су после Другог светског рата тражили опроштај за злочине које су починили над српским народом у Независној Држави Хрватској поново су, као и током тог рата, пушком и ножем кренули на тај исти народ.
Носиоци и поборници квислиншког режима из времена Хитлерове окупације нашли су у неким југословенским републикама заједнички језик са комунистима и масовно се враћали у своје крајеве. Словеначки и хрватски комунисти су поцепали некада давно написане потернице и кривичне пријаве за почињене злочине бившим припадницима прохитлеровских формација: усташама, зеленом кадру, Рупниковој солдатески… Поново су се сви заједно нашли у истом фронту против Југославије.
Поред тога стицао се лажан утисак да се све то догађа без страног утицаја. Осветољубива Немачка и Ватикан, подржани од држава које су у распаду Југославије тражили и налазили своје интересе, све више су подстицали домаће сепаратистичке покрете и, уз то, ширили мржњу према српском народу и Србији. Ускоро ће се показати да су се у овом нечасном послу нашле безмало све државе НАТО савеза чији ће авиони наредних година кренути против српског народа без обзира где се он налазио.
Миротворци који су донели рат
Зликовци који су разарали нашу земљу, изгонили нас из наших кућа и убијали, давно су се појавили на овим просторима. Појавили су се у време првих наговештаја могућег распада југословенске државе и од тада вршљају посебно по оним подручјима у којима живе Срби.Сва наша доказивања и искреност, наше добре намере и предусетљивост, губили су смисао пред њиховим понашањем и ароганцијом. Долазили су да успоставе мир, а донели су још веће сукобе и коначно рат. Долазили су да пруже хуманитарну помоћ, а донели су хуманитарну катастрофу.
Прави смисао њиховог ангажовања српско политичко и војно руководство, а мањим делом и српска јавност, могли су да наслуте тек крајем новембра 1992. године када се у „Њујорк Тајмсу“ појавио опширан чланак под насловом „Операција Балканска олуја: Ево плана“ 1 који су крајем новембра 1992. године објавили Џорџ Кени, истакнути стручњак Карнеги фондације и Мајкл Даган, пензионисани начелник штаба ваздухопловства САД. Није прошло ни шест месеци после објављивања наведеног текста кад је Савет безбедности ОУН усвојио Резолуцију 836 и потврдио забрану летова домаћих војних авиона у ваздушном простору Републике Босне и Херцеговине. То се догодило 3. јуна 1993. године. Од тада је небо БиХ резервисано искључиво за летелице НАТО ваздухопловства.
Шта је предвиђено планом који носи назив „Операција Балканска олуја“ најбоље је дати у изворном облику, онако како су то изнели аутори поменутог текста 2
Прве две фазе, или, како они кажу, прва два корака су само политичка и дипломатска припрема за трећу фазу и оружани обрачун. Да не би деловале саме као у Вијетнаму, САД треба да обезбеде подршку других држава и Савета безбедности. У ствари неопходна је координација са операцијама УНПРОФОР-а у БиХ, али и помоћ муслиманским снагама у заштићеним зонама. Наоружани муслимани су, колико и снаге УНПРОФОР-а, у стању да пруже подршку САД и њеним савезницима током ратних дејстава. После тога на ред долази трећи најзначајнији део подухвата.
„…Трећи корак је активно ратно стање, у два дела: најпре, уништавање српских снага у Босни и, друго, коришћење концетрисаних снаге против саме Србије. У првом делу, САД користе авионе АВАКС и ловце Ф-15 ради успостављања видљиве савезничке надмоћи над читавом територијом бивше Југославије.“ Главне мете ваздушних напада су српска артиљерија и оклопне јединице. Задатак британских и француских тимова који се налазе у БиХ у саставу Унпрофора је да путем радарских система лоцирају српске артиљеријске положаје у близини заштићених зона и о томе обавештавају нападача.
„Из база у Италији и са носача авиона у Јадрану, амерички Ф-15, Ф-16, Ф-18 и Ф-111 систематски неутралишу српске артиљеријске јединице помоћу прецизно вођених бомби и ракета. Користећи заједнички радарски систем… Или друге софистификоване системе осматрања, САД проналазе српске оклопне јединице, а ловци их уништавају…“
У случају да се српска Влада у Београду више ангажује у одбрани српског народа у Босни, Хрватској или Космету следи коначан обрачун и коначан удар.
„Оваква акција са њихове стране би убрзала други део (треће фазе): амерички авиони и крстареће ракете ’Томахавк‘ уништавају важне центре у Србији… Технологија која користи снопове карбон филтера дозвољава нам да избацимо из употребе српску електричну мрежу, а да је не уништимо, тако да када престану непријатељства систем може да функционише. Друга технологија нам омогућава да нафтне производе у рафинеријама и резервоарима претворимо у бескористан желе, не уништавајући капацитете. Уништавамо српске комуникационе инсталације. Истовремено, преузимамо српске радио таласе како бисмо српском народу јасно казали да желимо окончати рат.“
План се завршава одлучним закључком.
„То је рат који Срби не могу да добију.“
У истом тексту наведени су и неопходни војни капацитети. Тако, поред хрватске, муслиманске и шиптареске пешадије, њихове артиљерије и моторизованих јединица, које по плану имају за циљ „поновно задобијање своје земље“, треба да буду ангажовани и, с обзиром на могућности, релативно скромни НАТО ваздухопловни и поморски потенцијали. Конкретно то чине: „Један носач авиона са борбеном групом од око 60 авиона у Јадрану, уз то 3 АВАКСА, 1 ЈСТАРС систем за осматрање, 5-10 танкера типа КЦ-135, 24 авиона Ф-15, 18 авиона Ф-111 и 24 авиона Ф-16 уз опрему и оруђа са прецизним вођењем“.Шта је српско политичко руководство могло да учини да би спречило развој догађаја које су америчка администрација и њени савезници већ припремили. Скоро ништа. Над нашим главама су годинама, а да ми то нисмо знали, бдили амерички и НАТО авакси, бомбардери, ракете…
Разарања у Републици Српској
Нова, свеобухватна, НАТО кампања почела је у првим часовима 30. августа 1995. Акције НАТО пакта су инициране од тзв. Контакт групе, у којој је била заступљена и Русије, а одобрио је и легализовао Савет безбедности ОУН. Американцима се журило, а Руси нису били вољни да им се супротставе и да ставе вето.
Формалан изговор за ангажовање НАТО авијације била је муслиманска провокација на пијаци Маркале у Сарајеву 28. августа 1995. Узалуд је генерал Ратко Младић доказивао да нису Срби гранатирали Маркале. Узалуд је Руперту Смиту, команданту Унпрофор-а у БиХ, предлагао формирање стручне комисије. Узалуд су руски и француски представници Унпрофора у званичном извештају оспорили муслиманске тврдње. Комисија није формирана. Портпарол Унпрофора потпуковник Крис Вернон такође оспорава тезу да су Срби направили масакр на пијаци Маркале. Изостали су стручни докази о српској кривици. Медији су брујали о новом српском злочину у Сарајеву и страдању 37 невиних цивила. То је било довољно и НАТО је могао да ступи на сцену. Одлуку су донели командант НАТО-а за јужну Европу амерички адмирал Лејтон Смит и командант Унпрофора за бившу Југославију француски генерал Бернар Жанвије.
У приказу НАТО акција послужићемо се документацијом објављеном у специјалном прилогу Ратног Ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске, часопису „Нова крила“, новембра 1995. год. (Тада је Ратним ваздухопловством и ПВО командовао је генерал-мајор Живорад Нинковић.)
Већ у два часа и пет минута у среду 30. августа 1995. почели су жестоки напади по војним и цивилним циљевима Српског Сарајева и српским општинама Пале, Соколац, Рогатица, Фоча и Чајниче. Најжешћим нападима биле су изложене општине Хаџићи, Ново Сарајево, Вогошћа и Илиџа. Нападима авијације, која је само на подручје Српског Сарајева избацила преко 600 пројектила, придружиле су се и НАТО Снаге за брза дејства из базе са Игмана које су испалиле више од 2.000 пројектила калибра већих од 120 мм. У нади да ће коначно савладати линије српске одбране и окупирати тај део града кренуле су и муслиманске јединице Првог корпуса Армије БиХ. Њихов покушај завршио се новим тешким поразом. Тог дана 255 авиона НАТО савеза извршило је пет удара по српским насељима и војним циљевима. Пале су прве људске жртве и нанета велика материјална штета на стамбеним, привредним, јавним и комуналним објектима. На ТВ ББС Џонатан Ајал, директор студија Краљевског института у Лондону изјављује: „Ваздушни напади по српским положајима нису пут до мировног решења. Напротив, они могу бити увод у обнављање још жешћег рата и могу озбиљно угрозити обновљене мировне преговоре“. Узалуд ова опомена и предсказање. НАТО наставља своје.
Наредног дана, у четвртак 31. августа, у временском раздобљу од 09.46 до 17.30 часова извршено је нових пет ваздушних напада са 194 борбена авиона. Бомбардовани су цивилни циљеви у општини Невесиње, ратна болница и стамбени објекти у Јахоринском потоку, релеји Столице на планини Озрен и предајник код Чајнича. Бомбардаова су и сеоска насеља Калаузевићи и Комар на Озрену, Смртићи код Соколца и Филиповићи код Устиколине.
У петак 1. септембра напади авијације почели су у 1.30 и трајали до послеподневних часова. У бомбардовању је учествовало 167 авиона. Команда јужноевропског крила НАТО-а у Напуљу потврдила да су тог дана привремено обустављени даљи напади, пошто су Срби почели са повлачењем свог тешког наоружања око Сарајева. Исто дана гађан је и срушен радио-релејни центар Кмур. Нападнути су село Буковица јужно од Невесиња и порушени мостови у селу Зупчићи и Миљево код Чајнича. Бомбардован је и ПТТ објекат и ТВ репетитор на Вележу. Истог дана ПВО ВРС оборила беспилотну летилицу „Предатор“ у реону Мостар-Невесиње. Генерал Ратко Младић затражио од је команданта Унпрофора Бернара Жанвијеа прекид непријатељства и поновио захтев за истрагу око догађаја на пијаци Маркале.
И у суботу 2. септембра обновљени су масовни удари авијације и Снага за брза дејства при чему је уништено више привредних објеката на подручју Српског Сарајева. У нападу учествовало 190 авиона. Генерални секретар НАТО-а Вили Клас изјавио да Срби нису испунили услове и да ће напади бити настављени. Генерал Бернар Жанвије, командант Унпрофора за бившу Југославију, одбио да Србима дâ гаранције да их муслимани неће напасти уколико артиљерију повуку 20 км од Сарајева. Тиме је пропао договор око услова повлачења српског тешког наоружања. Ричард Холбрук обновио свој захтев за наставак напада и појачање притиска на Србе.
У недељу 3. септембра први пут од како је почела НАТО кампања против РС није било бомбардовања. Око 140 авиона обављало је углавном извиђачке летове. Руски генерал – пуковник Борис Громов изјавио да располаже подацима према којима артиљеријски напад на Маркале нису извели ни муслимани, него трећа „неутрална“ страна која сада учествује у бомбардовању Републике Српске. Истог дана саопштено да су Грци забранили прелет турским авионима преко своје територије у НАТО базе у Италији и Јадрану. Јељцин и Кол са састанка у Москви изјавили да „сила не треба да диктира услове мира у Босни и Херцеговини“.
Фусноте
- George Kenney, Michael J. Dugan, Operation Balkan Storm: Here’s a Plan, New York Times, Published: November 29, 1992
- ibid.
![Печат, 1. 12. 2023, Бојан Јовановић: Начин убијања у Јасеновцу [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/05/pokolji-srba-gudovac-f-jadonvno1941-w-45x45.jpg)
