СРНА, 10. 10. 2023, Обиљежено 28 година од егзодуса Срба из Санског Моста, парастос у Мркоњић Граду

Спомен, илустрација Фото: РТРС

Симболичним бацањем цвијећа у ријеку Сану у Приједору је данас обиљежено 28 година од егзодуса Срба из Санског Моста, гдје је до рата живјело њих 27.000.

Драгана Радовић избјегла је из Санског Моста на данашњи дан 1995. године са троје дјеце и тога дана погинуо је њен муж.

„Живјела сам у нади, хајде, да је жив. Међутим, четири године сам га тражила, тек 1999. сам га пронишла у Бањалуци, тамо су довозили наше војнике, који су били на овим ратиштима“, присјећа се Драгана.

Марко Кандић из Купреса учесник је рата од 3. априла 1992. до 24. децембра 1995. године и на данашњи дан био је са приједорским јединицама овдје, па се сјећа доласка избјеглица из Санског Моста.

„Има нас овдје, ја мислим, из 30 општина из БиХ што се овдје слило. Тешки су то тренуци, нема тога ума који може то описати. Рецимо, кад човјек изгуби све своје, што ти је и прадјед стицао и што је имао, ми смо морали напуштати“, рекао је Кандић.

Градоначелник Приједора Слободан Јавор рекао је да је управо овај мост на ријеци Сани значио прелазак више од 27.000 Срба на сигурну територију, гдје су многи од њих овдје основали своје породице и формирали домове и остали.

„Нажалост, сви се присјећамо тог времена и сваког 10. октобра се окупимо. Оно што је заиста данас јако битно рећи и напоменути је да смо ми сви овдје једно, да смо ми становници овога града, без обзира ко је одакле дошао. Живимо и радимо као једно. Желимо да пошаљемо поруку мира“, рекао је Јавор.

Он је истакао да су добродошли сви који су добронамјерни, који имају добру, искрену жељу да граде заједно Приједор, Републику Српску, БиХ.

Потпредсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приједора Славиша Кнегињић рекао је да је данашња порука та да се више никад не деси да српски народ доживи егзодус, подсјетивши да од некадашњих 28.000 Срба у том граду данас нема ни хиљаду.

„Тешка је ситуација. Наши људи лоше живе у Санском Мосту. Кад упоредите Приједор и Сански Мост, видјећете огромну разлику у повратницима. У Санском Мосту немају ни пута, ни струје, Приједор је много другачији град што се тиче повратника“, оцијенио је Кнегињић.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приједора данашњи датум обиљежава 11 година.

Мркоњић Град: Евидентирано 360 српских жртава масовних злочина Фото: Срна / Глас Српске

ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ЗАПАДНОЈ КРАЈИНИ

У Мркоњић Граду данас је служен парастос за Србе у западној Крајини убијене прије 28 година током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина у Републици Српској.

Парастосу које је служило локално свештенство присуствовали су предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић, изасланик предсједника Републике Српске Немања Давидовић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саво Минић, те министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Чубриловић.

Међу окупљеним у Мркоњић Граду су и вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић, директор Управе за индиректно опорезивање /УИО/ БиХ Зоран Тегелтија, делегација Трећег Република Српска пјешадијског пука, представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, те начелник општине Драган Вођевић.

Након парастоса биће положени вијенци и цвијеће код Спомен-обиљежја масовне гробнице на Градском гробљу.

Вијенци и цвијеће биће положени и код централног споменика погинулим борцима Мркоњић Града у Одбрамбено-отаџбинском рату на Трг српске војске, након чега је предвиђено обраћање званичника.

Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАTО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вјековних огњишта протјерале 120.000 Срба, те опљачкале покретну имовину, а непокретну уништиле и онеспособиле.

Међу 2.014 убијених, њих 753 били су цивили, од којих 14 дјеце и 240 жена.

Хрватске и муслиманске снаге заузеле су тада општине Рипач, Петровац, Дрвар, Грахово, Гламоч, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град, Шипово, Србобран, Јајце, Купрес и Крупу на Уни и за собом оставиле пустош и масовне гробнице.

У Мркоњић Граду ексхумирано је 181 тијело жртава, међу којима 81 цивил, 97 бораца Војске Републике Српске, три припадника МУП-а Републике Српске. Међу ексхумиранима било је 10 жена.

У мањим гробницама на подручју ове општине пронађено је још 176 тијела.

Када је ријеч о разарању, само на подручју општине Мркоњић Град уништено је 1.608 кућа и 700 станова, а ратна штета процијењена је на 680 милиона КМ.

Овај историјски догађај од републичког значаја биће обиљежен у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.