Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде

За децу (1152 – 613 девојчица, 539 дечака, млађих од 6 година) која су умрла непознатог имена, идентификациони картон замењен талонима фотографија по 9 малишана означених бројевима, дечији логор у Сиску из система логора Јасеновац.  Извор: 08-18190 Counter Memorial of Serbia Volume II p. 172 b, према: Музеј жртава геноцида, Каталог изложбе „Били су само деца – Јасеновац гробница 19.432 девојчица и дечака“, Библиотека Министрства иностраних послова Србије

ЗАПИСНИК МСП СА ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ ОД
1. АПРИЛА 2014.
Обраћање суду Philippe-a Sands-a, професорa права у Лондону, чланa Правног тима Хрватске

9. Једнако несретно је позивање професора Шабаса на догађаје из јануара 1942. Могуће је да је паралела ове врсте направљена: „траљаво“ и „неприкладно“, његовим ријечима, може се рећи недоречено. Али можда нисмо сами у осјећају нелагодности и утиска да шта је заступник дао једном руком, одузео је другом, са најзлосретнијом референцом о „Туђмановом коначном рјешењу“ и „Lebensraum“-у, Sir Keir Starmer је рекао више него довољно о брионским транскриптима, а то је урадио и ICTY.

РЕАГОВАЊА НА “ИЗВОЂЕЊЕ” ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА ПРЕД МСП

Политика Београд, 03.03.2014
– Шабас: Суђење у Хагу је суђење Туђману

Шабас је у интервјуу за Политику рекао да оптужба Србије против Хрватске за геноцид има снажно упориште у провокативним, расистичким изјавама Фрање Туђмана, његовим екстремистичким погледима, као и у историји која сеже до времена Другог светског рата, што уз понашање хрватске војске током ‘Олује’ представља јак случај геноцида.”

Вечерњи лист Загреб, 14.03. 2014.
– Шекс: Хрватска треба повући безрезервну подршку уласку Србије у ЕУ

Мислим да је та протутужба Србије резултат тога да се тек толико одговори и да се покушава парирати хрватској тужби за геноцид. Врло су танки и слаби аргументи Србије у протутужби за геноцид, посебно кад иду с тиме да је ова Хрватска сљедник НДХ, премда у свијету, не само по хрватском Уставу, то не стоји. Хрватска није правни сљедник НДХ и не може Хрватска одговарати за режим усташке НДХ. То је један спин којим се настоји упорно задњих 70-ак година хрватски народ приказати као геноцидни народ и рачунају да би то могло изазвати неке сентименте код судаца. Све у свему врло шупља аргументација – тврди Владимир Шекс те додаје да хрватска државна политика никада није била геноцидна, а да су злочини у Олуји или прије и послије појединачни злочини, а не злочини у режији хрватске државне политике. С друге стране, српски злочини су резултат државне политике Србије, каже Шекс.

Dnevno.hr, Загреб,15.03.2014.
– Упс, Карамарко би повукао подршку Србији за улазак у ЕУ… Знате ли како је мислио прије? Томислав Карамарко разљућен је лажима које пред судом у Хаагу износи правни тим Србије.

„Србија се служи неким недопуштеним средствима у својој обрани и повлачење безрезервне подршке Србији за улазак у ЕУ свакако је једна од мјера о којој се треба разговарати.“ – рекао је Карамарко, додајући како сматра да Олуја није била акција етничког чишћења него легитимна акција ослобађања хрватског територија од окупатора. „Заиста је доста, рекао бих, иживљавања на нашој борби за слободу“, изјавио је уочи прославе 24. обљетнице ХДЗ-а у Вировитици.

Карамарко је у многочему у праву јер српски правни тим користи многе рупе у закону и из нафталина вуче Јасеновац и НДХ, а све како би се доказала „геноцидност у Хрвата“. У праву је и кад каже и да треба разговарати о повлачењу подршке за улазак Србије у ЕУ која нас сада здушно поткопава и пред цијелим свијетом простире „прљаво рубље, прљавих Хрвата“. Треба разговарати, да… Али, Карамарко је већ имао прилику разговарати о томе, па ју је упрскао…

Танјуг, Београд, 16.03.2014.
– Председник Владе Хрватске Зоран Милановић тврди да се догађаји у Хрватској током рата 90-тих година не могу изједначавати са холокаустом.

Упитан до коментарише процес који се у Међународном суду у Хагу води поводом међусобних тужби Хрватске и Србије за геноцид, те да је Србија у својој противтужби догађаје у Хрватској током протеклог рата изједначила са холокаустом, Милановић је рекао:

„Ми знамо шта је истина. То није истина“, рекао је кратко Милановић, пренела је агенција Хина.

Нови лист, Ријека, 17.03. 2014.
– Интервју Весна Црнић-Гротић: Србија
поновно распирује међунационалну мржњу

Друга страна непрестанце спомиње усташе и Други свјетски рат, Јасеновац и НДХ, чиме као да се понавља образац којег се добро сјећамо с краја осамдесетих и почетка деведесетих, када су се злочини који су се догодили у прошлости извлачили као оправдан мотив за освету. Може ли злочин геноцида бити оправдан ранијим геноцидом?

– Наравно да не. У примјеру Србије можемо видјети како манипулација повијесним чињеницама може довести до искривљене слике, која за собом вуче крваве посљедице. Жао ми је што су се српски колеге одлучили за исту реторику 2014. године.

Хрватски тједник, Задар, 24.03.2014.
– Анте Назор¹ : Српски нас је правни тим конструкцијама вратио у вријеме Милошевићеве владавине – Континуитет великосрпске политике

Инзистирање на повезаности НДХ из Другога свјетског рата и сувремене Републике Хрватске неутемељено је из више разлога. Устав Републике Хрватске о томе јасно говори. И не само Устав. Таква реторика – у стилу ‘Србија до Токија’ – и свјесна замјена теза, односно фалсифицирање повијести, није темељ за мирнију будућност на овим просторима. Да не говорим о успоредби састанка на Бријунима с одлукама о ‘коначноме рјешењу жидовског питања’, која излагање српскога тима пред Међународним судом у Хаагу своди на разину бесмисленога препуцавања малограђанских доколичара без разума и достојанства у некој задимљеној крчми. Извори недвојбено показују да узрок рата у Хрватској 1991. не треба тражити у постојању НДХ, него у континуитету великосрпске политике, односно у садржају великосрпских пројеката и докумената насталих прије 1941. године.

Политика, Београд, 25.03.2014.
– Стеван Ђорђевић² : Иронија хашке судбине

Злочини етничког чишћења у операцији ,,Олуја“, као и у ,,Бљеску“, имају, због своје масовности, метода како су вршени и јасно изражене намере, извесне елементе злочина геноцида инкриминисане одредбама поменуте конвенције о геноциду.

Они се настављају и понављају, то јест имају основу и сличност са злочинима почињеним против српског народа у време НДХ. Нажалост, злочини из 1941–1945. у Јасеновцу и другим стратиштима нису међународноправно одговарајуће процесуирани у Нирнбергу 1946. и касније. Иронија је судбине за ратне генерације из Другог светског рата да доживе да Хрватска тужи Србију за геноцид. Сувише има, на штету Србије, једностраних одлука и ставова међународних органа и других држава, изјава у медијима о ратним злочинима и одговорности у оружаним сукобима на тлу Југославије. Примењивани су различити стандарди у истоветним ситуацијама. У интересу је будућих генерација да се региструју сва непочинства учињена на обема странама и добију одговарајућу судску оцену.

Вести, Фракфурт, 01.04. 2014.
– „Непримерно је рећи да су нацисти и Туђман слични“

Хрватска заступница (Весна Црнић-Гротић) нагласила је да је „апсолутно непримерено“ било то што су чланови српског тима сугерисали да је политика према Србима председника Хрватске Фрање Туђмана била слична са нацистичким „коначним решењем“ за Јевреје у Другом светском рату.

Политика, Београд, 02.04.2014.
– Без Бриона не би било „Олује“

Хаг – Мој циљ није био да сугеришем поређење између операције „Олуја“ и нацистичког холокауста. Уместо тога, објашњавао сам да записници са састанака, као што су Бриони и Ванс, могу бити предмет бенигног тумачења, уколико се посматрају ван контекста дешавања, каже за Политику професор Вилијам Шабас, члан нашег правног тима, коментаришући оптужбе које су са хрватске стране протеклих дана стизале на његов рачун.

– Ми знамо шта значи израз „коначно решење“ који се користио на конференцији у Вансу зато јер знамо контекст у коме је такав израз употребљен, од нацистичког антисемитизма који је претходио конференцији, до политике истребљења која је потом уследила. Неки су покушали и да брионски састанак представе небитним. Такав предлог је имало и Жалбено веће Хашког трибунала у предмету „Готовина“ и наравно, то је била позиција Хрватске током расправе пред МСП-ом. Али, када се тај састанак стави у контекст, са свешћу о Туђмановим расистичким ставовима и његовом јасном намером да се испразни Крајина тако да тамо где су Срби живели генерацијама насели Хрвате, а такође уз уважавање свега што се догодило, онда не може бити никакве сумње о томе који је значај и смисао брионског састанка – објашњава професор Шабас.

1. Аутор је равнатељ Хрватског меморијално-документацијског центра Домовинског рата
2. Аутор је професор међународног права и међународних односа на Правном факултету БУ, у пензији.