Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде

Формирање група деце према узрасту у логору Стара Градишка, у првом реду: Љубо Даниловић, Рајко Глигић, Славко Котур из села Милошева Брда под Козаром, јул 1942.  Извор: 08-18190 Counter Memorial of  Serbia volume II p. 154 према: Фототека Музеја жртава геноцида 238/238

ОЧЕКИВАЊА

РТС, Београд, 05.03. 2014.
– Јутарњи дневник

Председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сматра да је у Србија постигла успех самим тим што јој се пружила прилика да пред Међународним судом правде у Хагу представи све доказе о злочинима над Србима које је до сада прикупила.

Ниједан злочин над Србима до сада није „покривен“ пресудама међународних судова, указује Штрбац и напомиње да сада комплетна документација коју је српска страна прикупила постаје „баштина света“.

„Чак и да суд утврди да није било геноцида над Србима, мењаће се перцепција да су само Срби злочинци“, истакао је Штрбац гостујући у Дневнику РТС-а.

Председник Документационо-информационог центра Веритас Сава Штрбац изјавио је данас да спор за геноцид који воде Хрватска и Србија не може да погорша односе ове две државе, чак напротив он сматра да може да га побољша и оцењује да након првих излагања Хрватска страна није рекла ништа што се већ није знало.

„Цивилизацијски је решавати спорове преко суда. Најбоље је да суд одлучи да ли је било геноцида са једне или друге стране или га није било. Ово може само да побољша односе две земље. Да је дошло до политичког договора то не би могло да задовољи ни један народ, јер су политичке елите промењиве и у Хрватској и овде“, рекао је Штрбац гостујући на РТС-у.

Међународни радио Србија, 10.03.2014.
– Процес у Хагу: Аргументи Србије

Штрбац је истакао да постоје три могућности – да Суд након спроведене главне расправе утврди да је било обостраног геноцида, да је било једностраног геноцида или да га уопште није било.

Према његовим речима, многи познаваоци прилика сматрају да је најобјективнија трећа солуција – да геноцида није било ни са једне ни са друге стране.

„Нормално је да правни тим Србије сматра да ћемо успети да докажемо да је геноцид почињен над Србима из Крајине у време, током и након операције ‘Олуја’, с обзиром на број мртвих, протераних и спречавање повратка и сву имовину која им је уништена“, рекао је Штрбац.

Ако Суд, ипак, закључи да није било геноцида ни са једне ни са друге стране, Штрбац сматра да ће за Србе бити позитивно и ако се одговори на питање шта је онда тачно било када, како је рекао, протерате више од 400.000 људи, побијете више од 7.000, уништите им сву имовину и спречавате повратак 18 година по завршетку рата.

Слободна Далмација, 01.04.2014.,
Завршена расправа по тужби за геноцид: „У Србији се још
увијек чују митови да је Вуковар ослобођен“

Главни заступник Србије Саша Обрадовић нагласио је како Београд остаје чврсто при ставу да је операција Олуја представљала геноцидну кампању, па очекује и такву пресуду.

„Тешко нетко може бити задовољан у ситуацији када своју државу брани од оптужби за геноцид, али план смо потпуно испунили, од хрватске стране нисмо добили ништа непредвидиво и имам пуно повјерење у суце да ће донијети исправну одлуку“, рекао је Обрадовић.

„Но, без обзира хоће ли суд прихватити нашу тужбу, остварили смо велики циљ и приказали истину о страдању Срба у Олуји и рату опћенито“, додао је.

Црнић-Гротић: По њезиним ријечима, људи у Србији морају отворити очи, одрећи се митова о изгубљеним ратовима и у поступку приближавање ЕУ-у рашчистити са својим кривим предоџбама о догађајима 90-тих година прошлога стољећа.

„То би био почетак помирења на подручју бивше Југославије. Ако останемо укопани у својим митовима, можемо се надати понављању истог циклуса кроз 20, 30, 50 година што би било трагично“, упозорила је професорица међународног права из Ријеке.

Хрватима је тешко заборавити оно што се догодило 1991., али су се својих заблуда ријешили што потврђује пуноправно чланство у ЕУ-у. „То је пут којим би Србија требала кренути, рашчистити са заблудама и прикључити се земљама Еуропе“, каже Црнић-Гротић.

Танјуг, 01.04.2014.,
Обрадовић: Очекујем да Хрватска буде осуђена

„Ратни злочини не застаревају и то ћемо радити не само због српских или хрватских жртава, већ због целог човечанства, то је дужност и Србије и Хрватске и то је пут за помирење“, нагласио је Обрадовић.

Он се сложио са хрватском колегиницом Весном Црнић Гротић треба да дође до помирења, али заснованог на историјским чињеницама и у том смислу подсетио да је Србија у поднеску из 2010. преко МСП-а понудила Хрватској да се постигне споразум око спорних чињеница које се односе на мртве и жртве, па да онда суд одлучи да ли је било геноцида или не, али да одговор Хрватске није стигао.

„С друге стране била је тишина, зато што је тај споразум захтевао да се говори и о спрским жртвама а не само о хрватским“, закључио је Обрадовић.

Он је данашње излагање одбране хрватског тима коментарисао као замену теза, услед недостатка аргумената и услед доказа о масовним убиствима Срба.

Шефица хрватског правног тима Весна Црнић Гротић оценила је данас да је њен тим на најбољи и уверљив начин одговорио на све наводе из противтужбе Србије за геноцид и изразила очекивање да ће суд противтужбу одбити, напомињући да они нису ту да бране Независну државу Хрватску (НДХ из другог светског рата).

„Ми смо овде да заступамо интересе Хрватске и није наш посао да бранимо НДХ нити је то потребно а баш ни могуће учинити“ , рекла је Црнић Гротић после завршетка усмене расправе пред Међународним судом правде у Хагу у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид од 1991. до 1995. године.

Она сматра да је позивање на НДХ „део хушкачке реторике из времена Слободана Милошевића да би се демонизовали Хрвати“.

Одговарајући на новинарско питање, Црнић Гротић је навела да је Хрватска рашчистила са заблудама из прошлости а да је потврда за то и пуноправно чланство у Европској унији.

То би, како је навела, требало и Србија да уради – да рашчисти са заблудама и придружи се земљама Европе.

Политика, 02.04.2014.,
Без Бриона не ни било „Олује“
(Из интервјуа професора В. Шабаса)

Како оцењујете ову јавну расправу?

Јавна расправа је важан део поступка пред Међународним судом правде. Она даје могућност да се појасне докази и закон, те да се пажња усредсреди на конкретна питања. Мислим да је Србија увелико искористила ову прилику. Она је била у стању да се супротстави мањкавостима хрватског случаја. Србија је такође на јасан и елоквентан начин објаснила јавности природу хрватских напада за време операције „Олуја“. Током поступка, српски тим се држао достојанствено и професионално, чиме је зарадио поштовање судија и свакога ко је присуствовао поступку.

Колики је значај одлуке МСП-а за евентуалне будуће случајеве? Видели смо колико се сада често позивају на одлуку суда из 2010. године, када је пресудио да Декларација о независности Косова није противна међународном праву. То сада користе и Крим и Венеција и Шкотска…

Немогуће је говорити о значају одлуке за будуће случајеве док је не будемо видели. Многе судије овог суда сматрају да је њихова улога да унапреде закон. То значи да они доносећи пресуде имају у виду, не само разрешење спора између конкретних странака, него и то колико могу да допринесу унапређењу законодавства.

Када је 2007. године доносио одлуку по тужби БиХ против Србије, суд је веома корисно појаснио како треба тумачити члан 2 Конвенције о геноциду. Тада је усвојен релативно рестриктиван и конзервативан приступ тумачењу геноцида. У мојим поднесцима покушао сам да покажем како је овакав приступ генерално прихваћен и коришћен од 2007. године. Позвао сам судије да се и сада не двоуме него да следе приступ који су имали и 2007. године.