Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде

Два посмртна идентификациона картона од 1152 (613 девојчица, 539 дечака) деце млађе од 6 година, колико је службеник Анте Думбовић забележио у дечијем логору у Сиску из система логора Јасеновац. Извор: 08-18190 Counter Memorial of Serbia Volume II p. 172, према: Музеј жртава геноцида, Каталог изложбе „Били су само деца – Јасеновац гробница 19.432 девојчица и дечака“, Библиотека Министрства иностраних послова Србије

ЗАПИСНИК МСП СА ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ ОД
13. МАРТА 2014.
Обраћање суду шефа српског Правног тима Саше Обрадовићa

2. Господине предсједниче, поштовани чланови вијећа, Операција „Олуја“ није била изолован догађај. То није био једини ратни инцидент. Операција је била унапред добро планирана као је рекао генерал Јанко Бобетко у својој књизи, и представља један од кључних догађаја у дубокој трагедији југославенских народа по распаду њихове земље.

3. Када међународни судови суде за овако велике злочине, као што су геноцид и злочини против човјечности, уобичајено је да се пре било какве дискусије почне са историјском и политичком позадином догађаја. Тужени је Суду доставио велики број документа. Али без увида у позадину догађаја,¹ Суд не може у потпуности схватити како се развила и кретала спирала злочина између Срба и Хрвата, и како је опстала тако дуги низ година иза наизглед мирног периода социјалистичке владавине, и како је та спирала досегла свој врх током операције Олуја 1995. Ако овај суд не би био упознат са догађајима у Југославији током Другог свјетског рата, нарочито у НДХ, не би могао да разумије ријечи које је изрекао млади хрватски војник, који је приликом уласка у Книн 5. августа 1995, када га је сусрео сведок Hill-а, Полицијски командант УН полиције у Сектору Југ и рекао му „да чека на ово од 1945.“² Нити како је могуће да преко два милиона књига буде спаљено 90-тих у Хрватској под изговором да су „неприхватљиве“, над књигама је извршен књигоцид јер су их писали српски аутори, или су штампане на ћирилици, или само зато јер су говориле о Југославији.³

4. Нити се могу разумјети ријечи хрватског предсједника на Брионима без спознаје идеологије која се налази у позадини, а која описује као „профашистичку“ госп. Efraim Zuroff, директор Центра Симон Визентал у Јерусалиму, у својој књизи Операција Последња шанса.⁴…

142. Даље, неколико изјава Хрватског државног врха датих ex post facto (на основу каснијих чињеница) потврђују намјеру која је постојала током Операције Олуја.

У свом еуфоричном говору у Книну одржаном 26. августа 1995. предсједник Туђман је изјавио:
„Нема повратка на старо, на вријеме када су Срби ширили рак у срцу Хрватске, рак који је изједао хрватско национално биће и који није дозвољавао Хрватима да буду господари у својој властитој кући…“ ⁵

143. Та изјава предсједника Туђмана јако је слична изјави Др Младена Лорковића, министра иностраних послова, који је рекао:

„Хрватски народ мора очистити себе од свих злосретних елемената, који су нам увезени и страни, и који воде од једног зла до другог, десетљећима и стољећима. То су наши Срби и Јевреји“.

Једина разлика између те две изјаве је да је потоња објављена у новинама Хрватски људи, пре 50 година, 28. јуна 1941. године, на почетку Другог свјетског рата и геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.

144. Значи, Тужитељев шеф државе сматра да су „Срби рак који се шири у срцу Хрватске“. Исту метафору користио је и министар иностраних послова Хрвоје Шаринић у свом обраћању амбасадору УСА Питеру Галбрајту када су, након операције Олуја, причали о могућностима повратка Срба у Крајину, својим домовима. Према Галбрајту који је свједочио у случају Готовина, Шаринић је рекао сљедеће: „Не можемо да прихватимо њихов повратак. Они су рак у стомаку Хрватске“⁶. Разлика између двије изјаве је само у лоцирању Крајине у националном тијелу Хрватске, док став два државника према Србима остаје исти.

145. У нашем одговору, професор Шабас је објаснио кориштене метафоре, њихов злобан и отрован језик који је водио до елиминације групе људи.⁷

146. Тешко је замисливо да су се та два става, које су изнијели Предсједник и министар вањских послова, појавила непосредно након Олује. Не, господине предсједниче, нема сумње да ове изјаве дате ex post facto одражавају њихове ставове према Србима у Хрватској генерално, и да је тај став постојао и у вријеме када је операција припремана на Брионима. Тужени је примјетио да Тужитељ до сада није упутио ни једну ријеч како би објаснио ове изјаве свог државног врха. И то, само за себе, нешто говори.

ЗАПИСНИК МСП СА ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ ОД
14. МАРТА 2014.
Обраћање суду Prof. Williama Schabasa, професорa међународног права на Middlesex универзитету у Лондону и професорa међународног права и људских права, Leiden универзитет, чланa правног тима Србије

31. Господине предсједниче, чланови вијећа. Сада се враћам састанку на Брионима, Брионским транскриптима. У аналима геноцида, етничког чишћења и сличних злочина, ријетко је могуће упријети прстом у састанак на којем је план да се уништи група припреман, представљен и дискутован. Славни примјер је наравно Ванзејска конференција одржана у фебруару 1942. На овој конференцији виших нацистичких старјешина кован је план уништења Јевреја у Европи, а за то су користили ужасни еуфемизам „коначно рјешење“. Неки такозвани историчари који негирају или тривилизују прогањања и уништавања Јевреја, тврде да је та конференција била двосмислена, не тако важна и знатно је умањују значај, и тврде да је погрешно интерпретирана, и на тај начин потичу питања о томе шта је значила а не дају никакве одговоре. Али ако се она посматра у контексту, укључујући и расистичку кампању која јој је претходила као и разумјевање трагедије која је усљедила, нема сумње о томе што је суштина одлуке из Ванзеа.

32. Да ли су Бриони ишта другачији? Тужитељ тврди да је састанак погрешно интерпретиран, да су записи некомплетни и непоуздани. Успут ћу поменути када им се Брионски транскрипти чине корисним, нпр. кад се ради о сугестији да им треба оставити правце бјекства, Тужитељ је више него срећан када се ослања на њих.⁸ Тужитељ такође тврди да наш случај стоји или пада на Брионима, као да су докази о планирању састанка потребни како би се направио случај да је геноцид почињен. Таквог састанака нема у наводној Тужби, али овдје он постоји, зато тужитељ може да склопи своје шаторе и да се врати кући.

33. Као што је и код Ванзеа, да би се схватила значајност Бриона контекст је све. Својим излагањем ћу подићи маглу која се надвила над транскрипте, уоквирујући их у оно што знамо да је дошло после њих као и у оно што је било пре.

ЗАПИСНИК МСП СА ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ ОД
18. МАРТА 2014.
Обраћање суду Весне Црнић – Гротић, шефа Правног тима Хрватске

6. Закључци које сте чули прошле недјеље – ревизионистичка историја – немају основу у реалности. Налази Претресног и Жалбеног вијећа ICTY-a у потпуности оправдавају Тужитељев став у овом процесу.
…
17. Налази у случају Готовина који се тичу намјере Предсједника Туђмана, утврдили су да се у Брионским транскриптима говори о припремама легалне војне операције. Тужитељ са жаљењем примјећује коментаре господина Шабаса од прошле недјеље у којима изједначава оне који одбијају да читају Брионске транскрипте кроз призму геноцида са онима који негирају Холокауст и који одбијају да признају историјске чињенице о Ванзејској конференцији. Овоме треба придодати и изјаву професора Шабаса – дату ван ове суднице – да није било геноцида у Сребреници. ⁹  Посебно је за жаљење чињеница да професор Шабас подрива интегритет оних који не гледају на Брионске транскрипте на начин на који је то одабро он или његов клијент, укључујући и интегритет судије Мерона, који је и сам преживио холокауст и судије Патрика Липтона Робинсона, бившег предсједника ICTY и кандидата за овој суд. Оптужбе професора Шабаса су озбиљне и недостојне ове суднице.

28. Тужени тражи да се оправдају његове раније акције тврдњом да су Срби у Хрватској само реаговали на избор предсједника Туђмана из свога страха од понављања злочина из Другог свјетског рата који су почињени над њима. То је погрешно. Страх српског народа је настао у кампањи говора мржње упереној против Хрвата и њихове демонизације као усташа што смо ми демонстрирали у нашој тужби.

29. Даље, тврдње госп. Обрадовића да су Срби само реаговали на предсједника Туђмана такође су погрешне. Српска побуна у Хрватској сеже до најмање 1989, далеко прије него је изабран предсједник Туђман. У јулу 1989. у близини Книна, окупило се хиљаде Срба, носећи слике Слободана Милошевића и са четничком иконографијом из Другог свјетског рата, и вичући „Ово је Србија!“. То су људи који су вјеровали да је њихова „једина домовина“ Србија, не Југославија како тврди госп. Обрадовић. Након овог догађаја усљедило је још оваквих „народних окупљања“ у другим дијеловима бивше Југославије гдје су живјели Срби – као што су Косово, Војводина и Црна Гора – што је стварало анексиозност међу хрватским народом. Зашто су се 1989. бунили не само у Хрватској него широм бивше Југославије? Господине предсједниче, чланови вијећа, оно што је уништило Југославију и донијело рат у Хрватску, рат који Хрватска није жељела, био је српски национализам и жудња за Великом Србијом.

ЗАПИСНИК МСП СА ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ ОД
28. МАРТА 2014.
Обраћање суду Mr. Wayne-a Jordash-a, адвоката и члана Правног тима Србије

11. Међутим, како Тужени стално приговара, ово је једнодимензионална и погрешна слика. То је карикатурална прича о распаду Југославије и генезе насиља које почиње са зликовцем у стилу филмова о Џејмс Бонду оличеног у Слободану Милошевићу, окруженог сљедбеницима, Шешељем и другима, који потпаљују ватру екстремног српског национализма са ужасним геноцидним посљедицама.

12. Проблем је, наравно, са ово поставком то што Тужитељ отклања сваки траг Туђмановог отровног режима и себи прилагођава поставку.

ЗАПИСНИК МСП СА ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ ОД
28. МАРТА. 2014., ПОПОДНЕВНА СЕСИЈА
Обраћање суду проф. Williama Schabasa

Постоје бројни докази да је Туђман намјеравао да насели Крајину са Хрватима. Ово је један од круцијалних доказа јер је постојала само једна препрека која је стајала на путу извршењу Туђмановог плана. Скоро 200.000 Срба је већ било тамо настањено. Операција Олуја се у хрватскима поднесцима описује као рат за „ослобођење“. То је можда био један од циљева, Али други је био стварање lebensraum (животног простора) за стотине хиљада Хрвата.

1. Контратужба пара 397-420, и Anns. 1-12.
2. Готовина, ИТ-060-90, Транскрипт, 27. мај 2008, p. 3751, ann. 44 Rejoinder Србије.
3. види: Славенска ревија, Вол. 72, Број 2 љето 2013, Анте Лешаја: Уништавање књига у Хрватској 1990-тих.
4. Контратужба Ann 9.
5. BBC Summary of World Broadcast, 28. август 1995. Понедељак, Други дио Централна Европа, Балкан, Бивша Југославија; Хрватска, ЕЕ/Д2393/Ц . Доступно на: http://emperors-clothes.com/docs/tudj.htm ; видео доступан на http://www.youtube.com/wach?v=OOqB4sQ5am4
6. Готовина и др. Свједочење свједока Питера Галбрајта, 23. јуна 2008. Транскрипти, p.4939
7. РС, пара.786
8. Меморијал para 4.16.
9. William A. Schаbas. „Да ли је геноцид почињен у Босни и Херцеговини? Прве пресуде ICTY-a“, 25 Fordham International Law Journal 23, 2001. стране од 45-46