Печат, 7. 2. 2018, ЛАЗАР ЛУКАЈИЋ Крвави браник православља

Радиограм Усташкој надзорној служби о покољу Срба у Дракулижу, Мотикама, Шарговцу… Фото: Архива

Тај исти папа је Степинца беатификовао у Загребу 1998. године. Оваквим гестом Ватикан потврђује да је Иван Мерц „пионор Католичке акције у Хрватској“. Мерц је за усташе био идеал усташке Хрватске. Опијени својим идолом Мерцом, Павелићеве усташе су постале најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света! Над сваком кољачком камом лебди дух Ханса Мерца. Беатификација овог усташког идола изазива најцрњу зебњу код Срба. Да ли папа његовом беатификацијом припремна нови геноцид над Србима?

У исто време, спретно, подмукло, лицемерно, систематски се припрема терен да се мученички народ пред светом прогласи за злочиначки – наш српски. Стравичан притисак да то прва призна Србија – ужасном  декларацијом о Сребрници. Шта се то дешава са савешћу света, са човечанством? Таква несрећа је могла да задеси било који народ. А да ли би било који други народ на кугли земаљској пристао да га жртвованог-прогласе за џелата. Сумњам! Можда је основни разлог проглашења Ивана Мерца светитељем  најбоље дефинисао загребачки надбискуп Јосип Бозанић, када је приликом недавног обиласка БиХ, изјавио да Мерц чврсто везује Босну и Хрватску, спаја чврсто Бања Луку и Загреб, само је цитат који је изашао 17. маја 2003. у „Експресу“. Ја  бих додао – то је давнашњи циљ Ватикана. Да прикључењем БиХ Хрватској све ставе под окриље Католичке цркве и Ватикана.

Ко је био фра Сатана?

Пре него што вам одговорим на ово питање, за ваше читаоце ће бити интересантно да знају да сам тог католичког фратара још као десетогодишњи дечак видео десетак пута. То вам говорим због тога што је као тадашњи капелан и млад човек фра Сатана био апостолског, анђеоског, невиног лика. Долазио у самостан  у Петрићевац, у близини Бањалуке.

Реч  је о најмонструознијем свештенику, католичком фратру, и тврдим на никада и нигде на свету, откада постоје религије и народи, већу злочиначку наказу свет није угледао. Његово име тада је било Томислав Филиповић. Још страшније је како је постао Вјекослав Мајсторовић, и ко му је том приликом „био кум“! Поменути фратар је припремао, организовао и директно  учествовао у најгрознијем једнодневном покољу  недужних Срба у њиховим домовима. Ни међу највећим џелатима није било такве звери – страсног и незајажљивог кољача.

Постоје ли докази за његове злочине?

Цитираћу вам из документације, која је, иначе у књизи, изјаву коју је о фра Сатани, Вјекославу Мајсторовићу, пред Земаљском комисијом за утврђивање злочина дао усташки официр Јосип Матијевић:

„Када сам дошао на дужност 1941. у Јасеновац, познавао сам фратра, свећеника из Јајца Филиповића, званог још и Мајсторивић, по чину – бојника, а тада је вршио дужност заповједника логора. Као свећеник у Јајцу поубијао је много Срба…Био је окрутан. Волео је да коље! Много је заточеника смакнуто у време његовог управљања логором. А када је бачен на терен као заповједник бојне, много је села запалио и клао становништво, особито на Козари. У Босанској  Дубици са сатником Иваном Сударом, званом Јојо, покупио је све православне, све потукао до задњег, те их бацио у Уну”.

Фра Сатана (Томислав Филиповић, па Вјекослав Мајсторовић) припремао је, организовао и директно учествовао у најгрознијем једнодневном покољу недужних Срба у њиховим домовима. Само за неколико месеци 1942. године, по сопственом признању, у Јасеновцу је заклао око 30 хиљада Срба

Кажете да се у потпуности слажу изјаве бројних сведока, тврдње у доприносу овог католичког свештеника великом покољу Срба у местима Раковац, Рудник, Шарговац, Дракулић. Те догађаје сте детаљно на основу прикупљеног материјала представили у Вашој књизи.

Извештај који је објавила децембра 1946. године Земаљска комисија за утврђивање ратних злочина за Босну и Херцеговину допунила је новим подацима ову ужасну слику страдања наших сународника.

Врхунац монструозности фра Сатане представља покољ 60 малишана, Српчића, који су се несрећни, затекли у школи у селу Дракулићи. Секли су главе деци, пред очима учитељице, која је од тог ужаса – полудела. Према казивању   проф. др Јована Јовановића, који је разговарао са учитељицом, после њеног опоравка, поново је доказано да је звер од човека поменути Вјекослав фра Сатана убијао малу српску децу.

У учионицу, за време часа, изненада је упао фратар Томислав Филиповић. За њим је ушло 12 усташа. Фратар је у својој болесној глави умислио да је „бог“, „опонашао је“ Христа и водио често са собом 12 усташа, својих  „апостола“. Онда је учитељицу Добрилу Мартиновић „замолио“ да из клупе изведе једно српско дете. Не знајући због чега, она је извела једну од најбољих ђака, лепушкасту, врло уредну малену Радојку, ћерку Ђуре Гламочанина, напредног и угледног Србина. Мислила је да дете треба да рецитује. Када је мала Радојка дошла до катедре, фратар ју је подигао, извадио нож и заклао ју је пред децом и учитељицом. Тада је смирено, језитски окренуо и рекао усташама: „Усташе, ово ја у име Бога, покрштавам ове изроде и ви слиједите мој пут! Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповиједити и ријешити свих гријеха“.

Свим учитељицама је наредио да изведу српску децу у двориште. Био је утабан снег. Цича зима. Деци је онда наредио да трче у круг, а на одређена растојања поставио 12 „својих апостола” – усташа. Како је ужаснуто, дете, вриштећи од страха, дозивајући оца, мајку, трчало, тако су му одсецали делове тела – уво, руку, нос, вадили очи ! А затим су масакрирана деца морала да трче, све док не би потпуно онемоћала. Онда су их зверски масакрирали! Учитељице су остале избезумљене. У најтужнијем школском дневнику остало је записано да су 7. вељаче 1942. Радојка Гламочанин и остала српска деца једноставно – „умрла!“ Католичкој деци и учитељицама било је строго забрањено да икада о томе причају. Чим се Добрила опоравила – испричала је.

Има сведока, попут др Николе Николића, Хрвата, који је био у Јасеновачком логору и свакодневно гледао ужас који је Фра Сатана ширио.

У јасеновачком логору био је један од најмонструознијих злочинаца наше епохе, просвјећен свећеник, а не неодгојен дивљак. Фра Филиповић је био управник логора од краја јуна до краја октобра 1942. Само за тих неколико месеци, по његовом признању,  у Јасеновцу је заклано око 30 хиљада Срба.

Затим је премештен за управника логора Стара Градишка, од краја октобра до краја марта 1943. И тамо је организовао и са уживањем масовно убијао Србе. У Јасеновац  је поново враћен 16. априла 1945. Дакле, власти НДХ, усташе, постављале су овог монструма када год је требало да се изврши масовни, најужаснији помор, клања.

У Градишци је правио масовне покоље. Само за осам дана побио је у Јабланцу преко 12 хиљада српске нејачи. У Јасеновцу је учествовао у друштву озлоглашених злочинаца, кољача, Љубе Милоша, Драге Пудића, када је коначно логор био ослобођен, а Фра Сатана „достојанствено и херојски”, као сваки усташа, кренуо у бекство. На крају је предат партизанима.

Да ли је познато колико је крвави кољач побио српске нејачи?

Интересантно, у име име Замаљске комисије Фра Сатану је испитивао Хрват Војдраг Берчић. Адвокати, лекари, секретарица, сви су били Хрвати, осим једног Јеврејина…

Срби су страдали највише и неупоредиво – а у процесу против Фра Сатане – ниједног Србина! Ни то није случајно. Ево како коментарише то испитивање Берчић:

„На саслушању смо покушали да дођемо до неког броја. Рачунали смо према дневном броју ликвидација у Јасеновцу. Ја с једне, а Филиповић с друге стране стола. Сећам се, дао сам му мастиљаву оловку, и данас ме језа прође од тог „збрајања“! Понашао се као кад келнер ноћу броји пазар. Моје цифре сам исписао око 88 хиљада, а он око 33 хиљаде. Наравно, то је било само за раздобље од годину дана, колико је провео у Јасеновцу. Он је погледао мој, па свој папир и рекао „Ви своје, ја своје“!

Како је добио име Вјекослав Мајсторовић.

Макс Лубурић му  је једном приликом рекао: Ти си „мајстор вијека” (у клању), па ћеш се звати Вјекослав Мајсторовић!

Како се организатор сатирања Срба Мајсторовић понашао на суђењу и како је кажњен?

Филиповић, односно Мајсторовић признао је злочине. Судији је рекао: „Па господине мој, нисам то радио само ја. УБИЈАО ЈЕ СВАКО, КО ЈЕ СТИГАО, И СВАКО ЛАЖЕ КО КАЖЕ ДА НИЈЕ УБИЈАО“. На суду се монструм бранио изјавом да је српску децу клао због тога да од њих не би постали злочинци када порасту!

Осуђен је у Загребу на смрт стрељањем јуна 1945. Међу католичким клером било их је много сличних, али ниједан –такав. Ватикан и Католичка црква су знали и онда све, и данас одлично знају за злочинца монструозног фратра! Мајсторовић се никада није одрекао свог фратарског звања, већ се поносио својом Католичком црквом и позивао на њу. Ватикан и Католичка црква се никада на прави начин нису оградили од тих злочина.

После Другог светског рата о улози  Ватикана – у ужасу који је снашао наш народ где год је крочила усташка нога – писали су бројни умни људи света са згрожавањем!

Карл Хајнц Дашнер, немачки књижевник написао је:„ Заштићен и благословен од Пија XII све до краја беше један од највећих злочина столећа. Анте Павелић је био човек кога је Пије XИИ – благословио!“ Ево и шта је написао Курт Центнер, познати немачки енциклопедиста: „Усташка организација и протеклим годинама били су потпомагани од италијанске владе и од Ватикана, јер су усташе представљале наглашен римско-католички покрет…“ И за крај цитираћу, такође немачког писца Алфреда Милера у свом делу „Хришћански масакр у Хрватској“:

„Тек јачањем католичанства постигнут је врхунац свих гнусоба… Слично нешто као ово у Хрватској није се појавило у Европи од времена тридесетогодишњег рата (1618-1648), најсвирепијег у феудалној Европи. Најстрашније злочине вршили су Хрвати. По доктрини Анте Старчевића о уништењу Срба, сад су они, Срби, ‘третирани’, иако се зна да су Срби најжилавија раса и културно на највишем степену на целом Балкану! Али зато нису католици!“

Књигу Лазара Лукајића „Фратри и усташе кољу“, у издању Фонда за истраживање геноцида, можете преузети из библиотеке   Одбора за Јасеновац  Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве