Фонд стратешке културе, 15.6.2015, Владимир Фролов: Ватиканска злочиначка рука

А. Степинац (крајње десно) на сахрани преседника хрватског Сабора Марка Дошена, септембар 1944. Фото: Wikimedia commons

Још пре напада фашиста на краљевину Југославију, урадиће усташко руководство у емиграцији студију о капацитету крашких јама на планини Велебит, да се по њиховим прорачунима утврди колико би се могло сместити људских тела.

За ову студију користиће се нарочито ватиканском библиотеком, у којој су сакупљени сви писани материјали о геноциду над Јерменима. Усташе је нарочито интересовала технологија и методологија извођења радњи геноцида као успешан пример примитивног, за разлику од нацистичког високо софистицираног решења, према Јеврејима.

Проглашењу НДХ дата је организована подршка из врха РКЦ уз именовање свештеника за разне „дужностнике“ у новопроглашеној држави, почев од надбискупа Степинца који је одмах именован викаром војним, дакле душобрижником свих униформисаних у држави НДХ.

Бестијалност бруталности утамањивања свега српскога, запрепастила је чак и саме фашисте Талијане и Немце, који о томе оставише многобројне писане трагове, фотографије и оригинална хрватска документа, у којима је изричито наведено учешће свештеника РКЦ. Бројна документа потврђују да је и сам тадашњи поглавар РКЦ директно обавештаван, али одговора барем и симболичног није било.

Још пре напада фашиста на краљевину Југославију, урадиће усташко руководство у емиграцији студију о капацитету крашких јама на планини Велебит, да се по њиховим прорачунима утврди колико би се могло сместити људских тела.

 

За ову студију користиће се нарочито ватиканском библиотеком, у којој су сакупљени сви писани материјали о геноциду над Јерменима. Усташе је нарочито интересовала технологија и методологија извођења радњи геноцида као успешан пример примитивног, за разлику од нацистичког високо софистицираног решења, према Јеврејима.

 

Тек након успешне пљачке, разарања и затирања богомоља, манастира и бројних објеката СПЦ, донеће хрватски поглавник одлуку о формирању „аутохтоне хрватске православне цркве“ за чијег ће поглавара поставити једног украјинског калуђера, који се затече у манастиру на територији НДХ.

Одмах по проглашењу НДХ, упутио је Степинац циркуларно писмо о prielazu grkoistočnjaka (израз који тада користи црква у Хрвата и фашистичка администрација, у својим службеним дописима за вернике СПЦ) на РКЦ веру, али неће спречити да се добрим делом такви конвертити побију, након обављеног prielaza. Један ће католички свештеник после покоља цинично изјавити, да се он побринуо само за duše, a ne i za tielа.

Хрватска фашистичка власт формирала је чак и логоре за српску децу чији су родитељи већ уништени, а деца су припремљена за усвајање у хрватске породице (млађа) али и затирање (старија).

Ретки преживели су у својим изјавама истакли да су логорима управљале часне сестре РКЦ, од којих су неке и лично убијале српску децу.

Диана Будисављевић, аустријска Немица, српска снаха која се затекла у Загребу у време НДХ, организовала је спасавање ове српске нејачи, лично одлазећи код Степинца да измоли подршку за свој хумани рад, али није удостојена ни писмене ни усмене подршке његове.

Хрватски комунисти, после победе (српских) антифашистичких бораца, свесно умањују злочиначку улогу РКЦ у геноциду над Србима.

Плански истичу улогу монсињора Светозара Ритига као антифашисте, који нажалост није могао ништа учинити н (због Италијана и Немаца или можда од блаженога Степинца?!) да спасе Србе.

Амнестија злочинаца из редова РКЦ од стране самог Ватикана али и комуниста у Југославији, омогућила им је нови вишедеценијски полет да се припреме за крајње решење православног питања у независној Хрватској, након рушења Берлинског зида и распада заједничке државе Југославије. Припремајући се за ово извршили су анализе у емиграцији, Ватикану и на Каптолу. Оне су указале да процес преверавања није донео жељене резултате јер су се конвертити после пропасти НДХ вратили у окриље СПЦ, или се пасивизирали а верници РКЦ нису остали.

Зато је сада осмишљена акција „добровољног“ преласка у РКЦ школске деце, што уплашени родитељи њихови правдају избегавањем физичког злостављања од њихових разредних колега, јер тако сада иду на заједнички веронаук.

Методе језуита и фрањеваца као васпитача покатоличењака а нарочито последице васпитања њиховога, исувише су добро познате и руском и српском народу, кроз дуг историски период.

Објективно изнета истина руске државне институције, храбро је прекинула вишедеценијско „невиђење“ сурове спреге дела РКЦ и наследника хрватског аутохтоног фашизма, и такозване међународне заједнице и ЕУ, али и актуелног „двојца са кормиларом“ али без Светосавског камена темељца, у самој земљи Србији.

Србима у Хрватској (остатку закланог народа, што рече један песник) насилно сведеним на националну мањину, на њихове многобројне молбе као и увек у историји, одговори руска државна институција, одговор Господњи се очекује а у самој земљи Србији – „племе моје сном мртвијем спава“!

Време му је да се разбуди, можда и уз стихове Петра Петровића Његоша, од пре два века!