ТамоДалеко, 23. 3. 2021, Предраг Савић: Мученичка смрт четника дон Јерка са Крка [из Архиве]

Војвода Илија Трифуновић Бирчанин међу четницима Хрватима у Далмацији, 1942. Фото: Погледи.рс

„Болонић…, из Врбника, убијен од комуниста 1943.

Бон Луцијан, пекар из Александрова (Пунат), убијен од комуниста 1943.

Брусић Фрањо, димњачар, убијен од комуниста 1943.

Брусић Клеменс, чиновник, убијен од комуниста 1943.

Гулин др. …, убијен од комуниста 1943.

Харбић…, из Врбника, убијен од комуниста 1943.

Јурина Никола, трговац, староста Соколског друштва, убијен од комуниста после мучења у Дрежници у ноћи 9/10. октобар 1943.

Карабаић Иван, зидар, убијен од комуниста 1943.

Карабаић Иван, земљорадник, убијен од комуниста 1945.

Карабаић Јосип, убијен од комуниста 1945.

Карабаић Осип, радник, убијен од комуниста 1943.

Карабаић Петар, студент, убијен од комуниста 1943.

Краљић Крешимир, из Крка, одведен из Александрова и убијен од комуниста у Дрежници у ноћи 9/10. октобар 1943.

Лолић…, из Башке, убијен од комуниста у Грижанама 1943. г.

Лужина Никола, убијен од комуниста 1943.

Марачић Никола, земљорадник, убијен од комуниста 1943.

Марачић Валентин, земљорадник, убијен од комуниста 1943.

Мицулинић Силвио, младић, мучен од комуниста, изнакажен, бачен у јаму код Локава у Горском Котару 1943. г.

Миховилић…, из Врбника, убијен од комуниста 1943.

Мраковчић…, убијен од комуниста 1943.

Мужина…, убијен од комуниста 1943.

Накарада Данило, земљорадник, до рата жандарм у Александрову, родом из Личког Петровог Села; од стране сина Славка и групе скојеваца намамљен у свој виноград у Александрову и ту масакриран камењен и тупим предметима, септембра 1943.

Орлић Франо, бродоградитељ, убијен од комуниста 1945.

Орлић Иван, земљорадник, убијен од комуниста 1943.

Орлић Иван, студент, убијен од комуниста 1945.

Орлић М. Иван, земљорадник, убијен од комуниста 1943.

Орлић Јустин – Јушто, зидар из Александрова, убијен од комуниста 1943.

Орлић Никола, земљорадник, убијен од комуниста 1943.

Орлић Никола – Ладић, морнар, убијен од комуниста 1943.

Орлић П. Никола, земљорадник, убијен од комуниста 1943.

Петрис…, из Врбника, убијен од комуниста 1943.

Полонијо Антон, земљорадник из Врбника, убијен од комуниста 1943.

Полонијо Мартин, земљорадник из Врбника, убијен од комуниста 1943.

Спарожић…, убијен од комуниста 1943.

Стањек–Станић др Владимир, љекар, рођен у Пули 1879, убијен од комуниста у Дрежници у ноћи 9/10. октобар 1943. Родом Чех, панслависта и југословенски националиста, један од главних организатора ЈУРЕПО на Крку. Истакнути антифашиста, финансијски је помагао чак и партизане на Крку.

Шустер Алтео, организатор ЈУРЕПО на Крку, убијен од комуниста после повратка са састанка код Драже Михаиловиће, коме је однео Резолуцију југословенских националиста отока Крка, донесену у Александрову 23.6. 1943; у тој резолуцији се тражило кажњавање усташких злочинаца а после рата прикључење отока Крка Србији.

Шустер Антун, рез. поручник, са Сушака родом, брат Алтеов. Умро херојском смрћу, септембра 1943, бачен у море од комуниста са брода »Буон Падре«, са групом од 40 припадника ЈВуО којима су распорене утробе и напуњене камењем.

Тринајстић Петар, машиниста, из Врбника, убијен од комуниста 1943.

Валковић…, убијен од комуниста 1943.

Воларић…, из Врбника, убијен од комуниста 1943.

Вранић Крешимир, капетан бојног брода, члан штаба 503. корпуса ЈВуО, бачен у јаму код Грижана септембра 1943.

Жиц Антон, земљорадник, убијен од комуниста 1945.

Жиц Антон – Дунижарић, земљорадник из Александрова, убијен од комуниста 1943.

Жиц Антун – Мичетић, убијен од комуниста 1943.

Жиц Филка, сестра Миливоја, Антуна и Владе, убијена од комуниста 1945.

Жиц Фрањо, предузимач из Александрова, брат Филке, Миливоја Антуна и Владе, убијен од комуниста 1943.

Жиц Гаетано, шофер, из Александрова, убијен од комуниста на Бишеву 1. 10. 1943.

Жиц Миливој, из Александрова (Пунта), главни организатор јединица ЈУРЕПО на Крку, убијен од комуниста на отоку Бишеву, 1.10. 1943.

Жиц Никола, ковач, убијен од комуниста 1943.

Жиц Петар, машинист на броду, убијен од комуниста 1943.

Жиц Петар – Мичетић, земљорадник, убијен од комуниста 1943.

Жиц Шимунов Станко, земљорадник, убијен од комуниста 1943.

Жиц Владе, радник из Александрова, убијен од комуниста 1943.

Жиц Владимир, рибар, убијен од комуниста 1943.

Овај попис, сачињен јуна 2012. године је привремен и непотпун .“

Из српски емигрантских кругова стииже и информација да је веза између Срба римокатолика и Хрвата са острва у редовима четника била – Организација југословенских националиста (ОРЈУНА) . То је била политичка организација која се залагала за идеју да јужнословенска племена чине једну, југословенску нацију. Основана је 25. јануара 1921. у Сплиту формално укинута после увођења Шестојануарске диктатуре 1929, када је активности наставила под другим именима. Поседовала је властиту паравојну организацију која је током ’20. на улицама тадашње Југославије водила сукобе са хрватским националистима и комунистима. Најснажнију подршку је имала у Далмацији и Словенији, али у Приморју, односно крајевима који су се сматрали најугроженијим од италијанског иредентизма.

Први председник организације је био Марко Нани, а први секретар Едо Булат. У раду организације учествовали су и истакнути уметници као што су Нико Бартуловић, Тин Ујевић, Мирко Королија, Алекса Шантић, Ђуро Виловић и Ћирo Чичин-Шаин.

Чланство покрета је било мешовито од припадника свих југословенских народа. Међутим, велико учешће у раду имали, чланови Хрвати из Далмације. Организација је уређивала своје новине, имала академски клуб, радничку организацију, средњошколско крило Млада Југославија, и паравојну организацију Акција Одјељак.

До 1925. Акција Одјељак као саставни део ОРЈУНА је имала око 10.000 чланова. Припадници ове организације сукобљавали су се са аустријским и италијанским граничним патролама. Од срединине двадесетих година прошлог века ОРЈУНА је интензивно сарађивала са организацијама сродних идеолошких уверења, као што су Народна одбрана, Јадранска стража и удружења четника. После формалне забране чланови ОРЈУНА наставили су свој рад кроз поменуте организације и Југословенски превулуцинарни покрет националиста (ЈУРЕПО) .

ОРЈУНА се у својој политичкој мисији често користила насиљем и терором. Због своје изражене антикомунистичке оријентације, често се дешавало да орјунашке паравојне организације и њени симпатизери буду ангажоване за разбијање штрајкова и левичарских скупова.

Чланове ОРЈУНА, ЈУРЕПА, Акције Одељак, Јадранске страже и српске соколове на територији НДХ, окупиле се јединице Југословенске војске у отаџбинини под командом војводе Илије Трифуновић Бирчанина, војводе Доброслава Јевђевић, попа Момчила Ђујића, мајора Бошка Тодоровића, Петра Баћовића и других почев од августа 1941. године.

Илија Трифуновић-Бирчанин (Топола, 20. јул 1877 — Сплит, 3. фебруар 1943) је био српски четник и четнички војвода из времена Борбе за Јужну Србију / Македонију 1902-1912. у Првом светском рату и у Другом светском рату. У међуратном периоду био је председик удружења старих четника и од 1932. председник Народне одбране.

Био је учесник војног пуча од 27. марта. Од септембра 1941. године у Сплиту организује четничке јединице по Далмацији, Лици и Босанској крајини. У пролеће 1942. године Драгољуб Михаиловић је Трифуновићев штаб именовао за штаб западно-босанских, личко-далматинских и херцеговачких војно-четничких одреда. До краја 1942. Трифуновић је под својом командом имао и две хиљаде Хрвата, углавном чланова ОРЈУНА. Умро је од срчаног удара 3. фебруара 1943. године у Сплиту.

Према подацима Николе Милованчева, поморски капетан Нико Бауле био је први организатор илегалног Равногорског покрета у Дубровнику, у којем су доминирали Срби римокатолици. Ухапшен је у усташкој провали марта-априла 1944. у Дубровнику и завршио је у логору Јасеновац.

У Дубровнику је деловао „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО), под командом резервног капетана др Нина Свилокоса. Начелник штаба бригаде био је Нино Бурић. У Дубровачкој бригади били су: Иван (Нино) Свилокос, Вељко Бурић, Војо Чејовић, Ђуро Змајић, Стеван Какариџи, браћа Митровићи, браћа Цигановићи, Кулишићи, Милишићи, Враголови и други. Бригада је у својим редовима имала преко осамдесет студената. Угледни фрањевачки проповједник отац Маријан Блажић отворено је величао четнике са проповиједаонице Мале браће, пред дупке пуном црквом вјерника. Део грађана пришао је партизанима (старешина Сокола на Корчули) др Јуре Арнерић, судија.

Војислав Лукачевић је са четничким снагама опколио Немце у Требињу. Планирано је да четници нападну Немце на простору Требиње, Дубровник, Бока, како би се омогућило искрцавање Енглеза. Четници су опколили Немце у Требињу, пресекавши везу између Требиња и Дубровника. Из Дубровника усташка Црна легија и Немци су покушавали да пробију блокаду. Усташе које су надирале од Радован ждријела натеране су их на повлачење. Немачке колоне из Дубровника биле су опкољене код Ивањице од дубровачке бригаде под командом капетана Свилокоса и од групе капетана Милорада Поповића и свештеника Перишића. Заробљено је око 800 Немаца и исто толико домобрана . Сазнавши да четници нападају Требиње, комунисти су кренули на Билећу. Због напада партизана на Билећу четници су морали да се повуку. Четницима су се при повлачењу придружили дубровачки четници Ивана Свилокоса, бележи Рашо Небојша у своој историјској студији, обвављеној 2004. године у Херцег Новом.

Група америчких и енглеских официра код ЈВуО на чијем челу је био пуковник Бејли је уз помоћ Ива Скурића Бановића, пореклом из старе српске католичке куће из Ћилипа, пребачена фебруара 1944. из Главске у Конавле. Договорен је сусрет са подморницом подно Конаволских стијена недалеко од Ћилипа. Због лошег времена нису могли да дођу до подморнице. Група се вратила из Конавла у Главску. Касније су евакуисани брзим чамцем. Са њима је кренуо Петар Враголов, питомац поморске академије. Јозо Лујак, … (Михаило Шашкијевић, „Прелаз Јадрана записи учесника”, Нови Сад 2016).

Потомци др Мате Грацића, према информација из српске емиграције, били су чланови ОРЈУНА, Југословенске равногорске омладине (ЈУРАО) и Дубровачке бригаде ЈВУО.

Предраг Савић, адвокат и писац